Na groblju u Staroj Pazovi sahranjen Jugoslav Kostić: Otišao je čovek koji je gradio, spajao i ostavljao trag dobrote i dela

Na večni počinak ispraćen je uz veliko poštovanje porodice, prijatelja, saradnika i brojnih građana koji su došli da odaju poslednju počast čoveku koji je celog života služio svom narodu i državi.

Od Banjske do Stare Pazove - životni put čoveka koji je služio narodu

Rođen 19. februara 1939. godine u selu Rudine kod Zvečana, Kostić je odrastao u vremenu koje je oblikovalo čvrstinu karaktera i poštovanje prema radu, zajednici i državi. Još od svojih mladih dana pokazivao je retku posvećenost poslu, ozbiljnost i viziju – osobine po kojima će ga pamtiti svi koji su ga poznavali.

Osnovnu školu završio je u Banjskoj, gimnaziju u Kosovskoj Mitrovici, a visoko obrazovanje stekao na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Svoje prve profesionalne korake napravio je u Poljoprivredno-industrijskom kombinatu "Sirmijum" u Sremskoj Mitrovici, gde je ubrzo prepoznat po radu, disciplini i inicijativi.

U lokalnoj samoupravi Stare Pazove proveo je deceniju u Izvršnom veću (1976–1986), a potom, 1986. godine, postao predsednik opštine. Bio je to period snažnog privrednog i infrastrukturnog zamaha - otvarane su fabrike, uređivale ulice, gradile škole i sportski tereni. Mnogi stanovnici Stare Pazove svedoče da se upravo tada grad počeo preobražavati u moderan centar sremskog regiona.

- Bio je strog, ali pravedan; znao je svako ime, svaku porodicu, svaku njivu i svaku fabriku", prisećaju se njegovi saradnici. "Nije bio političar koji samo sedi u kabinetu – bio je čovek koji je išao po terenu, razgovarao s ljudima i uvek tražio rešenje."

Državnik mirne ruke i snažnog glasa

Njegov trud i odgovornost prepoznati su i na pokrajinskom nivou, pa je oktobra 1988. izabran za predsednika Predsedništva SAP Vojvodine.

Jugoslav Kostić je bio jedan od najistaknutijih boraca protiv vojvođanskog separatizma i autonomaštva krajem osamdesetih godina 20. veka, čovek koji se otvoreno i iskreno zalagao za ustavne promene i jedinstvo Srbije.

U vreme političkih previranja i pokušaja razbijanja državnog tkiva, Kostić je čvrsto verovao da je Vojvodina neraskidiv deo Srbije i da samo jaka, jedinstvena država može da garantuje stabilnost i dostojanstvo narodu.

Na toj funkciji ostao je upamćen kao neko ko je znao da smiri tenzije, da spaja, a ne da deli. U vremenu kada su mnoge institucije prolazile kroz krizu, Jugoslav Kostić ostajao je stub razuma i kontinuiteta.

U maju 1991. godine postao je član Predsedništva SFRJ ispred Autonomne pokrajine Vojvodine. Bio je svedok i učesnik jednog od najtežih perioda jugoslovenske istorije - vremena raspada zajedničke države. I u tim okolnostima ostao je dosledan principima mira, državnosti i dostojanstva.

Posle formiranja Savezne Republike Jugoslavije, obavljao je niz važnih državnih funkcija: predsednik Veća građana Savezne skupštine SRJ, zatim predsednik Savezne vlade za stambena pitanja, a od 1999. do 2001. bio je ambasador SRJ u Rumuniji, gde je dostojno predstavljao svoju zemlju i sticao poštovanje diplomatskog korpusa u Bukureštu.

Ipak, najveći deo života proveo je u Sremu, u Staroj Pazovi gde je stekao porodicu - dvoje dece, četvoro unučadi i jedno praunuče.

Čovek kojeg su ljudi voleli i poštovali

Jugoslav Kostić bio je pre svega – čovek. Dobrodušan, ali odlučan; jednostavan, ali mudar. Njegovi savremenici ga pamte kao gospodina koji nikada nije zaboravio korene. Iako je sedeo u najvišim državnim telima, ostao je blizak običnom čoveku, svojim sugrađanima iz Stare Pazove, radnicima, poljoprivrednicima i komšijama iz Srema.

Voleli su ga jer je umeo da sasluša, poštujući i one koji misle drugačije. Poštovali su ga jer se nije menjao sa funkcijom - isti onaj Jugoslav iz Banjske, jednostavan, vredan i nenametljiv, samo s većom odgovornošću na plećima.

Njegov doprinos razvoju Stare Pazove, ali i Vojvodine u celini, ostaje zabeležen u mnogim projektima, putevima, fabrikama i institucijama koje su nastale u njegovo vreme. Iza sebe je ostavio čvrstu mrežu prijateljstava, saradnika i generacija koje je naučio da "država nije partijska prćija, nego zajednički dom".

Njegova smrt zatvorila je jedno veliko poglavlje naše novije istorije. Otišao je čovek koji je umeo da spoji jug i sever, selo i grad, politiku i narod. Otišao je, ali je ostavio trag – ne samo u knjigama i arhivama, već u srcima ljudi koji ga pamte sa poštovanjem i zahvalnošću.

Neka mu je večna slava i hvala.

Jugoslav Kostić (1939–2025) – ime koje će se pamtiti po delu, poštenju i ljudskosti.

Izvor: 24 sedam