На гробљу у Старој Пазови сахрањен Југослав Костић: Отишао је човек који је градио, спајао и остављао траг доброте и дела

На вечни починак испраћен је уз велико поштовање породице, пријатеља, сарадника и бројних грађана који су дошли да одају последњу почаст човеку који је целог живота служио свом народу и држави.

Од Бањске до Старе Пазове - животни пут човека који је служио народу

Рођен 19. фебруара 1939. године у селу Рудине код Звечана, Костић је одрастао у времену које је обликовало чврстину карактера и поштовање према раду, заједници и држави. Још од својих младих дана показивао је ретку посвећеност послу, озбиљност и визију – особине по којима ће га памтити сви који су га познавали.

Основну школу завршио је у Бањској, гимназију у Косовској Митровици, а високо образовање стекао на Пољопривредном факултету у Београду. Своје прве професионалне кораке направио је у Пољопривредно-индустријском комбинату "Сирмијум" у Сремској Митровици, где је убрзо препознат по раду, дисциплини и иницијативи.

У локалној самоуправи Старе Пазове провео је деценију у Извршном већу (1976–1986), а потом, 1986. године, постао председник општине. Био је то период снажног привредног и инфраструктурног замаха - отваране су фабрике, уређивале улице, градиле школе и спортски терени. Многи становници Старе Пазове сведоче да се управо тада град почео преображавати у модеран центар сремског региона.

- Био је строг, али праведан; знао је свако име, сваку породицу, сваку њиву и сваку фабрику", присећају се његови сарадници. "Није био политичар који само седи у кабинету – био је човек који је ишао по терену, разговарао с људима и увек тражио решење."

Државник мирне руке и снажног гласа

Његов труд и одговорност препознати су и на покрајинском нивоу, па је октобра 1988. изабран за председника Председништва САП Војводине.

Југослав Костић је био један од најистакнутијих бораца против војвођанског сепаратизма и аутономаштва крајем осамдесетих година 20. века, човек који се отворено и искрено залагао за уставне промене и јединство Србије.

У време политичких превирања и покушаја разбијања државног ткива, Костић је чврсто веровао да је Војводина нераскидив део Србије и да само јака, јединствена држава може да гарантује стабилност и достојанство народу.

На тој функцији остао је упамћен као неко ко је знао да смири тензије, да спаја, а не да дели. У времену када су многе институције пролазиле кроз кризу, Југослав Костић остајао је стуб разума и континуитета.

У мају 1991. године постао је члан Председништва СФРЈ испред Аутономне покрајине Војводине. Био је сведок и учесник једног од најтежих периода југословенске историје - времена распада заједничке државе. И у тим околностима остао је доследан принципима мира, државности и достојанства.

После формирања Савезне Републике Југославије, обављао је низ важних државних функција: председник Већа грађана Савезне скупштине СРЈ, затим председник Савезне владе за стамбена питања, а од 1999. до 2001. био је амбасадор СРЈ у Румунији, где је достојно представљао своју земљу и стицао поштовање дипломатског корпуса у Букурешту.

Ипак, највећи део живота провео је у Срему, у Старој Пазови где је стекао породицу - двоје деце, четворо унучади и једно праунуче.

Човек којег су људи волели и поштовали

Југослав Костић био је пре свега – човек. Добродушан, али одлучан; једноставан, али мудар. Његови савременици га памте као господина који никада није заборавио корене. Иако је седео у највишим државним телима, остао је близак обичном човеку, својим суграђанима из Старе Пазове, радницима, пољопривредницима и комшијама из Срема.

Волели су га јер је умео да саслуша, поштујући и оне који мисле другачије. Поштовали су га јер се није мењао са функцијом - исти онај Југослав из Бањске, једноставан, вредан и ненаметљив, само с већом одговорношћу на плећима.

Његов допринос развоју Старе Пазове, али и Војводине у целини, остаје забележен у многим пројектима, путевима, фабрикама и институцијама које су настале у његово време. Иза себе је оставио чврсту мрежу пријатељстава, сарадника и генерација које је научио да "држава није партијска прћија, него заједнички дом".

Његова смрт затворила је једно велико поглавље наше новије историје. Отишао је човек који је умео да споји југ и север, село и град, политику и народ. Отишао је, али је оставио траг – не само у књигама и архивама, већ у срцима људи који га памте са поштовањем и захвалношћу.

Нека му је вечна слава и хвала.

Југослав Костић (1939–2025) – име које ће се памтити по делу, поштењу и људскости.

Извор: 24 седам