Najbolji prijatelji i kumovi, a pre 15 godina su zajedno otišli u SMRT: Ovo je priča o vođama Zemunskog klana

Prošlo je 15 godina od smrti Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma, čija su ubistva i nakon deceniju i po obavijena velom tajne. Mnoge informacije i nelogičnosti koje godinama dospevaju u javnost otvaraju brojna pitanja o tome na koji su način tačno ubijene vođe Zemunskog klana u Meljaku, nadomak Beograda.

Zvanična verzija po kojoj su vođe "zemunskog klana" Dušan Spasojević i Mile Luković ubijeni 27. marta 2003. godine tokom obračuna s pripadnicima Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) često je dovođena u pitanje, te su se u brojnim beogradskim medijima pojavile tvrdnje da je njihovo ubistvo napravljeno kao opravdanje za likvidaciju ljudi koji su mogli da budu ključni svedoci u otkrivanju istine o ubistvu Zorana Đinđića.

Po zvaničnoj verziji Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ), nakon što je dobila obaveštenje da se odbegli Zemunci skrivaju u jednoj vikendici, otišla je u to selo i uočila dva muškarca kako izlaze iz kuće. Specijalci su ih upozorili nekoliko puta, ali su se oni oglušili o naredbu da se zaustave. Uočili su osobu koja je uperila automatsku pušku prema pripadnicima SAJ i tada je prvi ubijen Spasojević. Uočili su i drugog muškarca, Lukovića, koji je pokušao da aktivira bombu, pa je i on tada ubijen.

Tadašnji načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije general Sreten Lukić rekao je su pripadnici specijalizovanih policijskih snaga likvidirali vođe zemunske bande Dušana Spasojevića-Šiptara i Mileta Lukovića-Kuma, nakon što su pružili oružani otpor policiji prilikom pokušaja hapšenja. Bio je 27. mart 2003. godine i time je počela akcija "Sablja".

Brojni podlivi i modrice koji se vide na telima, navodno bacaju sumnju na zvaničnu verziju po kojoj su vođe "Zemunaca" likvidirane tokom obračuna s policijom u dvorištu vikendice u kojoj su se skrivali, objasnili su tom prilikom upućeni u ovaj slučaj za beogradske medije.

Obdukcija tela ubijenih obavljena je tek četiri dana kasnije, tačnije, prema zapisniku 31. marta 2003. godine. Izvor upućen u istragu je tvrdio da položaj tela u kom su ubijeni bili u momentu ispaljenja projektila nikada nije utvrđen. Tačnije, u zapisniku se navodi da je, primera radi, Spasojević mogao da bude u "uspravnom, savijenom, klečećem ili ležećem položaju", što praktično znači da obducenti uopšte ne znaju u kom je položaju bio.

- Nikad nije bilo razjašnjeno kako su se Spasojević i Luković našli u Meljaku i kako su ubijeni. Očito je podmetnuto da su pružali otpor prilikom hapšenja. Da li iko misli da bi dvojica odbeglih bandita šetala puškomitraljez od Zemuna do Meljaka i da li iko misli da bi se oni, u toj situaciji, suprotstavili specijalcima? Ovde se radi o brutalnoj, osvetničkoj grešci policije - rekao je svojevremeno Božidar Spasić bivši operativac DB-a.

Sve ove činjenice i nelogičnosti ostavljaju prostor da se i nakon 15 godina od smrti Šiptara i Kuma sumnja u zvaničnu verziju da su ubijeni prilikom pokušaja bekstva i obračuna s policijom.

Navodno kada su opkoljeni u kući u Meljaku, Spasojević i Luković su čuli motor vozila i osetili da se nešto čudno dešava. Sa njima je navodno u toj kući u Ustaničkoj 27 u Meljaku, bio je i odbegli Dejan Milenković Bagzi.

Oni su na brzinu popakovali stvari i užurbano izleteli iz kuće. Tog trenutka su nabasali na širi obruč "sajovaca", pa su se i sami specijalci iznenadili. Krenula je jurnjava po okolnom šumarku uz povike: "Stani, policija!"

Zvanična verzija kaže da su u jednom trenutku Spasojević i Luković krenuli na policajce sa automatom i bombom. Tog trenutka sasekli su ih rafali. Ukupno dva, prema obdukcionom nalazu. Prvi je pogodio Šiptara, a delić sekunde kasnije drugim je ubijen i Kum. Interesantno je da su se vođe zemunskog klana i Bagzi razdvojili odmah po izlasku iz skrovišta.

Mile Luković Kum poticao je iz sela Donji Gajtan, u opštini Medveđa. Po završetku srednje Elektrotehničke škole, Luković odlazi u Prištinu, gde je radio kao čuvar u zatvoru. Nelogično je kako je dospeo na ovu poziciju, s obzirom na to da je i u mladosti bio poznat kao delikvent.

Nema podataka ni zašto je prestao da obavlja posao zatvorskog čuvara, ali se zna da posle toga odlazi u Beograd gde sa zemljakom, Dušanom Spasojevićem, postaje vođa Zemunskog klana. Upravo je Kum uticao na Spasojevića da se oda kriminalu.

Spasojević i Luković su bili osumjičeni za organizovanje i izvršenje ubistva Zorana Đinđića. Dušan Spasojević zvani Šiptar ili Duća, imao je 35 godina, bio je vođa "Zemunskog klana".

Protiv njega je do tada bilo podneto 27 krivičnih prijava od kojih je za 4 osuđen na manje vremenske kazne. Mile Luković Kum je imao 34 godine, bio je neosuđivan, iako je protiv njega bilo podneto 28 krivičnih prijava

Bili su najbolji prijatelji i kumovi, oduvek zajedno u dobru i zlu. Posle uspešno obavljenih "akcija" Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum su redovno slavili po prestoničkim kafanama. Jednu pesmu su posebno voleli, a svojevremeno je Marko Bulat ispričao da su za noć tu pesmu naručivali i po 10 puta.

- Jutros rano oko sedam sati, probudi me moja mila mati, ustaj, sine, za te krevet nije, za tebe su zatvorske ćelije - stihovi su malo izmenjene pesme "Ptičica", koju su Zemunci obožavali.

Pogledajte video kako je izgledao provod Kuma i Šiptara samo šest meseci pre likvidacije Zorana Đinđića: