OD ŽENEVE, BRISELA DO PARIZA - BORBA ZA SRBIJU I NJENU NACIONALNOST: Upoznajte život i borbu Milića od Mačve (FOTO/VIDEO)
Prvu samostalnu izložbu otvorio je 1. septembra 1959. godine u Beogradu, a prvu samostalnu izložbu u inostranstvu imao je 1964. godine u Ženevi.
Jedan od najpoznatijih srpskih slikara 20. veka bio je Milić od Mačve. Pravo ime mu je bilo Milić Stanković, rođen je u Belotiću 20. oktobra 1934, a umro u Beogradu 8. decembra 2000. godine.
O njegovim slikama ne zna se mnogo, često su ga smatrali misterioznim, a nedavno je dospeo ponovo u medijske naslove.
Ribnička pećina jedinstven dragulj prirode! Šalitra iz njenih šupljina korišćena za pravljenje baruta u ustanku (FOTO)
NAJVEĆA SVETINJA OVOG KRAJA: Pogledajte kakve tajne krije "MALI OSTROG" u Malom Zvorniku (FOTO/VIDEO)
"SVEDOK DA POSTOJIMO 300 GODINA U KONTINUITETU NA OVIM PROSTORIMA" Skriveni simbol grada na Đetinji duhovni svetionik (FOTO)
Milić od Mačve bio je visoko obrazovan. Srednjoškolsko obrazovanje završio je u Šabačkoj gimnaziji, a studije arhitekure je upisao u Beogradu, a potom Akademiju likovnih umetnosti gde je diplomirao 1959. godine. Prvu samostalnu izložbu otvorio je 1. septembra te godine u Beogradu, a prvu samostalnu izložbu u inostranstvu imao je 1964. godine u Ženevi.
Na njegovim slikama dominiraju lebdeći balvani po kojima je naročito poznat, zatim užarene lopte i sante leda. Njegovi uzori u slikarstvu bili su Boš, Brojgel, Ivan Generalić i Salvador Dali, a za njegovo slikarstvo se moglo reći da je svojstvena mešavina figurativnog nadrealizma i naivne umetnosti.
U svom rodnom mestu, selu Belotiću, podigao je Radovan-kulu i osnovao Mačvansku slikarsku i pesničku školu. Imao je specifičan stil odevanja, često je nosio crni plašt sličaj mantiji, crnu beretku i štap nalik na vladičanski.
Milić je jednu svoju izložbu slika 1962, koja je tada bila zabranjena, posvetio Savi Šumanoviću, "od ustaškog zverinja umornog" kako on tada reče, zato što je bio Srbin i što je svoje slike popisivao ćirilicom, koju su ustaške vlasti zabranile 1941. godine.
Devedesetih godina 20. veka istupao je u javnosti kao zastupnik Srpske autohtonističke škole, koja smatra da su Srbi, Sloveni i Indoevropljani autohtoni na Balkanskom poluostrvu od praistorije.
Verovao je u Teslino tajno oružje i pominjao ga u vidu pretnje. Bio je protivnik Srpske akademije nauka i umetnosti.
Više o samom radu, životu, delima i umetnosti koju je negovao i stvarao govori njegov bratanac, sinovac, Nenad Stanković koji je objasnio odakle je dolazila inspiracija za njegova dela.
- Kuće koje je on slikao, tu arhitekturu, te običaje i praznoverice, odnosno to kako je i počeo u samom startu, toga više nema - objašnjava Nenad Stanković i dodaje:
- Njegova dela, kako vreme bude prolazilo, biće sve dragocenija i sve značajnija. Znate, vi možete biti apstraktni slikar u 22. i 23. veku, ali taj momenat koji je on zabeležio, tu faktogfrafiju vremena u kojem je živeo, faktorgrafiju Srbije... To je nešto neponovljivo. On je to vrlo brzo shvatio i počeo je da se bavi tim temama premda je dugo bio osporavan od strane vremena u kojem je živeo, to je bio komunizam, to je bila zemlja modernih shvatanja, međutim kako je vreme prolazilo videlo se da je on na pravom putu.
Kada je reč o delima poznatog umetnika njegov sinovac Nenad Stanković objašnjava da je on svojevremeno napravio dogovor sa galeristom Salvadora Dalija u Parizu gde je bio plan da izlaže svoja dela, međutim, ponesem duhom svetoslavlja, bio je prilično svoj i nije hteo nikoga da trpi te je shvatio da je bolje da bude u svom narodu što ga je dovelo do momenta gde je raskinuo ugovoreno sa galeristom iz Pariza i vratio se u Srbiju 1965/66. godine.
- Pored Pariza, njegova dela bila su pristuna i u Briselu u galeriji "Albert I", dve njegove slike nalaze se u Vatikanskom muzeju, što nije mala stvar, jedna njegova slika nalazi se i u muzeju u Firenci, njegova dela nalaze se i u mnogim kolekcijama kod Jevreja, Ženevi... Izuzetno je zastupljen, a interesantno je da je u njegovo vreme, kada je imao izložbre, Kusovac je umeo da ga "oplete" najstrašnije, dok u Briselu za istu izložbu napišu najbolje kritike o njemu - govori Nenad Stanković i dodaje:
- On je to veoma pametno iskoristio, umetnici su tada bili izuzetno na ceni u Srbiji, a on je inteligentno našao sebi satisfakciju u svemu tome. Nije lako izdržati pritiske tog vremena kada te svi napadaju, ignorišu, minimiziraju zbog tvog dela, ali on bi tada odlazio u Brisel gde bi mu u novinama, po celoj strani napisali fantastične kritike što se kasnije našlo i u njegovim kritikama, ta uporedna kritika Kusovca i kritika iz Brisela nakon čega je Kusovac pokušavao da se iskupi za to.
Nenad Stanković navodi da je to bilo vreme "titoizma", ali to ljudi nisu shvatali, tu politiku, što danas shvataju, međutim, i bez obzira na to Milić se vezuje za nacionalnu priču, nacionalnu umetnost, borbu za ćirlilicu, nacionalna prava...
- Kažu da je lično Broz lupao vratima kada je čitao taj njegov testament, da je bio jako ljut i to je samo dokaz da je Milić "udarao" direktno u centar - navodi Nenad Stanković.
Sinovac dodaje da je Milića jako zabolelo i povredilo kada smo u tom kobnom bombardovanju izgubili Kosovo, nakon čega je vrlo brzo i umro.
- Ostavio je jedan divan ciklus u Kruševcu - Kosovo prvi prag Srbije - navodi sinovac Stanković za kraj.
Projekat je finansiran iz budžeta opštine Bogatić. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.