ŠAMPIONI PLEMENITOSTI: Dvoje ljudi koji govore umesto onih koji ne mogu - Azil za konje "Staro Brdo" pravi primer nesebične humanosti
Naša redakcija odlučila je da zabeleži priče ljudi koji menjaju Srbiju svojim malim delima, ali i koji vraćaju veru u humanost.
Jedan od primera neverovatne plemenitosti, koji su ove subote i naši heroji, su Željko Iličić i Violeta Jović, osnivač i volonterka azila za životinje "Staro Brdo".
OVO JE ŠAMPIONKA PLEMENITOSTI SRBIJE: Mina, mlada volonterka Crvenog Krsta Palilula vraća veru u humanost
UJEDINJENE NACIJE OBJAVILE: Srpski katastar kao primer najbolje svetske prakse!
HRIŠĆANSKI PRAZNIK PRAVE LJUBAVI: Ako želite srećan brak, danas OVE stvari morate da uradite
Azil za konje "Staro brdo" je prvi i jedini azil za konje u Srbiji i na Balkanu. Pre ovog azila nije postojalo nijedno mesto za organizovani prihvat konja koji su bivali zlostavljani, zanemarivani, izgladneli, odbačeni, već ako je do nekih akcija spašavanja i dolazilo, bilo je to u retkim slučajevima. Osnivač azila, Željko Iličić, od 2012. je počeo sa samostalnim spašavanjem konja, a od 2015., uz inicijalnu podršku engleske organizacije za pomoć životinjama Serbia’s Forgotten Paws, azil je zvanično počeo sa radom.
Kako navode Željko i Violeta, glavni problem taj što su konji svima ostali ispod radara Zakon o dobrobiti životinja ne predviđa mere nakon oduzimanja konja od strane veterinarskog inspektora (gde bi konj nakon oduzimanja bio smešten, od kojih finansija, uz čiji rad i ostalo). Konj je uvek nečije privatno vlasništvo, napuštenih konja nema, a zlostavljanje i zanemarivanje nažalost često prođe bez reakcija, jer problem nije sistemski i zakonski regulisan.
Otvaranje azila za konje je način da se situacija makar donekle promeni na bolje.
Neverovatno je da u azilu poslednjih godina aktivno radi uglavnom samo dvoje, nekad troje ljudi, bez ijednog dana odmora.
Na naše pitanje koliki broj životinja azil zbrinjava, s obzirom na to da nemaju nijedan dan odmora, Violeta kaže:
- Kroz azil je do sada prošlo oko 80 spašenih konja i magaraca, od kojih je većina srećno udomljena, za neke je, nažalost, bivalo prekasno, dok su neki i dalje u azilu, zbog godina i zdravstvenog stanja. Osim konja i magaraca, u azilu su spas pronašle i brojne napuštene mačke i psi, petlovi, odbačenih sedam svinja, patuljaste koze i vodeni bivo koji je ostao bez majke, a u ovom trenutku ukupno oko 60 životinja.
"I pored velikih troškova, uspevamo da ispunimo našu misiju"
Seno za konje je najskuplja stavka u našem budžetu, jer za ishranu 12-13 konja i magaraca, koliko ih prosečno u azilu bude, treba oko 400 bala sena mesečno, a cena sena je naglo skočila poslednjih godinu dana i teško se može naći ispod 300 dinara sa prevozom. Pored sena, potrebna nam je i prekrupa (zrnasta hrana) za starije i konje u oporavku (oko 20 kilograma dnevno, takođe poskupelo skoro duplo), potrebna je slama za prostirku, a pored troškova hrane tu su i svi ostali redovni i vanredni troškovi – veterinar, orezivač, gorivo, popravke, materijali, transport…
Ako želite da pomognete kontaktirajte azil za konje "Staro Brdo"
Zvuči neverovatno da samo dvoje ljudi zbrinjava toliki broj životinja samostalnim radom, a kako kako navode, motivaciju nalaze u ljubavi prema životinjama i željom da se nepravda ispravi:
- Nakon godina rada bez ijednog dana odmora, u poslu koji je jako stresan, fizički i mentalno naporan, došlo je do zamora materijala, posebno jer vidimo da se ništa ozbiljnije nije promenilo na nivou društva. Ali sve dok budemo mogli makar jedan konjski život da spasimo, ne planiramo da odustanemo. Ljubav prema životinjama i želja da se nepravda koju im činimo ispravi. Da im se pruži šansa za život, jer bez postojanja azila bi njih 80-ak do sada bilo osuđeno na siguran kraj. Ne znamo koliko još možemo da izdržimo ovim tempom, ali sve dok u nama bude snage, borićemo se za njih.
Na pitanje novinara kako izgleda jedan dan u azilu "Staro Brdo", ovo dvoje predivnih ljudi je opisalo do detalja:
Kažu da je sa tako malim brojem ljudi u azilu, svaki dan dinamičan i pun novih izazova.
- Osim čišćenja i hranjenja, što su osnovni svakodnevni poslovi, tu su terapije za bolesne životinje, nabavka hrane, transport, popravke, rad sa životinjama, komunikacija sa širokim spektrom ljudi - od posetilaca, donatora, ljudi koji nam se javljaju da pitaju/daju savet, medija, preko proizvođača hrane, majstora i tako dalje, pa do poslova koji su povezani sa društvenim mrežama i predstavljanjem zajednici, kao i prikupljanjem sredstava od kojih azil živi. Od fizički prljavih do intelektualnih poslova, sve je pokriveno u jednom danu - zaključila je Violeta.