Posle 300 godina istorijski povratak u Srbiju: Jeleni se vraćaju tamo gde ih vekovima nije bilo, ali ih čeka opasan predator

Jelena na pojedinim područjima zapadne Srbije nije bilo između 200 i 300 godina, a sada se ova krupna divljač polako vraća na prostore na kojima je nekada prirodno živela. Iza prizora krda koje ponovo prolazi obroncima Tare i okolnim planinama, međutim, stoje godine priprema, hvatanje i transport životinja sa Fruške gore, veterinarske kontrole, period privikavanja u ograđenim prihvatilištima i pažljivo praćenje svakog narednog koraka. Tek kada se u prirodi pojavi prvi podmladak i kada se jeleni sa mesta na kojem su pušteni počnu dalje širiti, ljudi uključeni u projekat moći će da kažu da se životinja koja je vekovima nedostajala ovom delu Srbije zaista vratila na svoje staro stanište.

Na prostoru Nacionalnog parka Fruška gora danas u otvorenom prostoru živi oko 150 jelena, a upravo odatle deo životinja odlazi u druge krajeve Srbije u kojima se pokušava obnova nekadašnjih populacija. U jednoj od akcija pripremano je hvatanje i transport 20 grla, dok je druga grupa iste veličine oko mesec i po dana ranije već prebačena na područje Kremana, između Zlatibora i Tare.

Upravnik lovišta Danko Cupara objasnio je u emisiji "Sasvim prirodno" da se životinje ne biraju nasumično, već se vodi računa i o njihovoj starosti i o odnosu mužjaka i ženki, upravo zato što na novo područje ne treba poslati nekoliko slučajno odabranih jedinki, već krdo koje ima uslove da se prilagodi i opstane.

Od hvataljke do novog staništa

Sam trenutak preseljenja samo je završnica mnogo složenijeg postupka. Na Fruškoj gori postoje posebno uređeni sistemi ograda i hodnika kroz koje se jeleni postepeno usmeravaju ka transportnom vozilu, bez jurnjave i nepotrebnog uznemiravanja. Životinje se hranom privuku u ograđeni prostor, kapije se zatvaraju u večernjim ili ranim jutarnjim satima, a tek potom počinju pripreme za transport.

Zahvaljujući takvom sistemu, sedacija uglavnom nije potrebna i primenjuje se samo kod pojedinih životinja koje pokažu izraženiju uznemirenost.

Pre nego što napuste Frušku goru, jeleni prolaze i zdravstvene kontrole. U saradnji sa Naučno-veterinarskim institutom Novi Sad uzima im se krv, proverava zdravstveno stanje, a svaka životinja ima svoj karton i ušnu markicu. Time se, kako objašnjava Ćupara, izbegava mogućnost da se na novo područje prebaci bolesna životinja ili jedinka o kojoj nema dovoljno podataka.

- Kada se zatvore kapije, divljač se ne uznemirava jako. Posle toga, u saradnji sa Naučno-veterinarskim institutom Novi Sad, radimo uzorkovanje krvi gde se utvrđuje zdravstveno stanje ove divljači. Sve jedinke koje se nalaze u ovom ograđenom prostoru su ispitane i sve imaju svoj neki zdravstveni karton, sve imaju svoje ušne markice. Kada ih hvatamo i prebacujemo u drugo lovište, onda sa sigurnošću tvrdimo da je ta divljač zdrava, da je određene starosti, i to lovište koje dobije, dobije divljač zdravu i spremnu da se sa njom gazduje i da ih naselimo na to drugo područje - kaže Cupara.

Jedna grupa od 20 jelena istog dana prebačena je u prihvatilište lovišta Nacionalnog parka Kopaonik, gde će određeno vreme ostati u ograđenom prostoru pre nego što bude puštena u prirodu.

Do trenutka snimanja u okviru projekta preseljene su ukupno 152 jedinke.

Na Tari ih vekovima nije bilo

Jedno od mesta na kojima se sada već može pratiti kako izgleda život jelena nakon preseljenja jesu Kremna, na istočnoj strani Tare. Na tom području je, prema navodima iz projekta, u različitim fazama prebačeno ukupno 38 jedinki sa Fruške gore.

Prvi period provode u prihvatilištu, a onda dolazi mnogo neizvesniji deo čitavog posla - izlazak u prostor koji ne poznaju i prilagođavanje uslovima koji se znatno razlikuju od onih iz kojih su stigli.

Većina jelena prirodno izbegava čoveka, što je za njihov opstanak veoma važno. Poseban problem mogu predstavljati jedinke koje su se na prisustvo ljudi previše navikle, jer se sa izlaskom iz ograđenog prostora povećava opasnost da stradaju od krivolovaca, ali i mogućnost kontakta sa ljudima u periodu parenja.

Projekat, kako se navodi u razgovoru, nije nastao preko noći. U njemu su učestvovali domaći i strani stručnjaci, najveći deo istraživanja sproveo je profesor Šumarskog fakulteta Dragan Gačić, dok se posao odvija prema programu ove ustanove. Ispred Ministarstva, odnosno Uprave za šume, posao vodi Aleksandar Radosavljević, šef Odseka za lovstvo.

Pre prvih preseljenja bilo je mnogo pitanja na koja niko nije mogao unapred da pruži potpuno siguran odgovor: kako će jeleni podneti dug transport, da li će se snaći na novom terenu, kako će reagovati na vukove i medvede, hoće li biti krivolova i da li će njihovo prisustvo napraviti štetu.

Na neka od tih pitanja odgovori se dobijaju tek sada, na terenu.

Vukovi su već iskoristili neiskustvo mladih jelena

Na Tari će jeleni ponovo deliti prostor sa predatorima koji tu već žive, pre svega sa vukom i medvedom. I dok se za medveda navodi da veoma retko napada živu divljač, susret sa čoporom vukova predstavlja realan rizik, posebno za slabe ili neiskusne jedinke.

Ljudi uključeni u projekat, međutim, ističu da su pri izboru jelena vodili računa i o tome da životinje koje stižu na ovakav teren već imaju iskustvo života na prostoru na kojem postoji vuk.

Da opasnost ipak nije samo teorijska pokazalo se na Velikom Jastrepcu, gde su nakon puštanja izgubljene tri ili četiri mlađe jedinke. One su ostale u blizini ograde, a vukovi su iskoristili njihovo neiskustvo.

- Bilo je slučajeva na Velikom Jastrepcu. Imali smo ispuštanje relativno mladih jedinki, ostale su blizu ograde. Vukovi su iskoristili njihovo neiskustvo i imali smo gubitke, ja mislim, tri ili četiri jedinke. Ali je to malo specifična situacija. Možda smo i mi pogrešili. Možda su jedinke bile premlade. Ovo su projekti na kojima mi svi učimo. Kada se pravi plan ispuštanja, trudimo se da postoji struktura krda. Od vodeće košute do mladih. Znači, nikad se ne ispušta samo jedna starosna kategorija - navodi jedan od učesnika projekta.

Na području na kojem se jeleni sada naseljavaju procenjuje se da se kreće između pet i sedam vukova, odnosno približno dva čopora, a njihov broj se prati kako bi se održala ravnoteža i sprečile veće štete.

Gde će krenuti životinja koja se posle nekoliko vekova vratila

Od trenutka kada su prvi jeleni sa Fruške gore stigli u zapadnu Srbiju i izašli iz prihvatilišta, prati se njihovo kretanje. Upravo će ono pokazati kako će se životinja ponašati na području na kojem njene populacije nije bilo nekoliko vekova.

Za 200 ili 300 godina nije nestao samo jelen. Menjali su se vegetacija, klima, prisustvo drugih životinja i način na koji čovek koristi prostor, pa stručnjaci i ljudi na terenu tek treba da vide hoće li se jeleni više spuštati ka nižim predelima ili će birati veće nadmorske visine, kako će menjati kretanje tokom zime i gde će pronalaziti hranu.

Prihrana zato nema samo za cilj da životinje lakše prebrode prve mesece, već i da ih u početku zadrži na području na kojem treba da se formira nova stabilna populacija, dok ne upoznaju teren i ne pronađu mesta na kojima će same tražiti hranu, zaklon i prostor za razmnožavanje.

Pravi uspeh biće prvi mladunci izvan ograde

Za ljude koji godinama rade na vraćanju jelena nije dovoljno to što su životinje uspešno uhvaćene, prevezene i puštene. Preseljenje samo po sebi još ne znači da je populacija obnovljena.

Prvi veliki dokaz biće mladunče rođeno van zaštitne ograde.

- Verujemo da ćemo uspeti. Prvi rezultati pokazuju da smo na dobrom putu. Onog dana kada budemo snimili podmladak van ove ograde, znaćemo da smo uspeli. Znaćemo da smo uspeli. Svakako, to ne treba da bude kraj. Moramo nastaviti da pomažemo prirodi, a u ovom slučaju jelenu, da se vrati na svoje - poručuju učesnici projekta.

Ni tada, međutim, posao neće biti završen. Ideja nije da nekoliko desetina jelena ostane na prostoru jednog prihvatilišta ili jednog lovišta, već da ta mesta postanu početne tačke iz kojih će se životinje vremenom širiti.

Na području na koje se jelen vraća već žive divokoze, medvedi, vukovi, srndaći i druge vrste. Upravo jelen je, prema rečima ljudi koji rade na njegovom povratku, bio velika karika koja je nedostajala tom prirodnom lancu.

Posle dva ili tri veka odsustva, sada se čeka trenutak kada će prve generacije rođene na tom području pokazati da se jelen nije samo vratio, već da je ponovo pronašao svoje mesto u prirodi iz koje je nekada nestao.

Izvor: Srbija Danas/Sasvim prirodno