Superćelijska oluja prešla više od 1.000 kilometara i stigla do Srbije: Sateliti zabeležili razaranje, meteorolozi upozoravaju na opasnost ovog leta
Pre nepune tri godine u ovo vreme, tačnije 13. jula 2023. godine, superćelijska oluja formirana u Sloveniji prešla je preko Hrvatske, jugozapadne Mađarske i severne Srbije, u još jednom svom jeku zahvativši i Vrbas. Tamo je imala najjači intenzitet, praćena krupnim gradom i orkanskim vetrom - razaranja su se jasno videla i na satelitskim snimcima.
Oluju su pratili krupan grad, olujni vetar i obilne padavine, dok su posledice nevremena bile toliko izražene da su se mogle videti i na satelitskim snimcima.
Prema meteorološkim podacima, ova superćelija ostala je upamćena kao jedna od najdugovečnijih dokumentovanih oluja tog tipa u Evropi. Tokom više od 12 sati prešla je više od 1.200 kilometara, uz dubok i snažan mezociklon, odnosno rotirajući deo olujnog oblaka koji je karakterističan za superćelijske sisteme.
Radari su tada pokazivali reflektivnost veću od 72 dBZ, što ukazuje na ekstremno snažne padavine i vrlo krupan grad.
Šta znači vrednost od 72 dBZ?
Meteorološki radar koristi meru dBZ kako bi prikazao jačinu padavina, odnosno količinu signala koji se odbija od kišnih kapi, leda ili grada u oblaku.
Što je vrednost viša, to su padavine intenzivnije, a čestice u oblaku veće. Vrednosti iznad 60 dBZ ukazuju na veoma jake padavine, dok su vrednosti preko 70 dBZ izuzetno retke i najčešće znače da je u oblaku prisutan vrlo krupan grad, često prečnika većeg od pet centimetara.
Upravo zbog takvih karakteristika, oluja koja je 2023. godine zahvatila sever Srbije ostala je primer izuzetno organizovanog i opasnog olujnog sistema.
Da li Srbiju ponovo čekaju superćelijske oluje?
Meteorolozi upozoravaju da su superćelijske oluje sve češća pojava u regionu, naročito tokom letnjih meseci, kada se u atmosferi sudaraju velika količina toplote, vlage i nestabilnog vazduha.
Profesor dr Aleksandar Valjarević sa Geografskog fakulteta ranije je ukazao da bi ovakve ekstremne pojave u narednim godinama mogle da budu sve redovnije. Prema njegovim rečima, pojedini delovi Srbije mogu se suočavati sa snažnim grmljavinskim olujama, orkanskim vetrom i krupnim gradom.
Na to ukazuju i najnovija istraživanja o uticaju klimatskih promena na vremenske ekstreme. Prema studiji iz 2025. godine, centralna i istočna Evropa mogle bi u narednim decenijama da beleže porast broja superćelijskih oluja tokom sezone.
Nevreme može da se razvije za samo nekoliko sati
Najveća opasnost kod superćelijskih oluja jeste njihova brzina razvoja. U uslovima visokih temperatura, velike vlage i nagomilane energije u atmosferi, snažan olujni sistem može da se formira za kratko vreme.
Takve oluje najčešće donose krupan grad, olujne udare vetra, obilne pljuskove, intenzivnu grmljavinu, a u najekstremnijim slučajevima i lokalna razaranja.
Zbog toga meteorolozi savetuju građanima da redovno prate upozorenja RHMZ-a, naročito tokom dana kada su najavljene nestabilnosti, nagli pad temperature, jaki pljuskovi ili grmljavina.
Da li smo bezbedni do kraja leta?
Precizan odgovor ne može da da niko, jer se ovakvi olujni sistemi često razvijaju lokalno i veoma brzo. Ipak, iskustvo iz prethodnih godina pokazuje da Srbija tokom leta nije imuna na superćelijske oluje.
Kada se u atmosferi poklope visoka temperatura, vlaga i snažno strujanje vazduha, uslovi za nastanak opasnog nevremena mogu postati veoma povoljni.
Zato pitanje nije samo da li će se jaka oluja ponovo dogoditi, već gde će se formirati i koliko brzo će stići do nas. Upravo zato je najvažnije pratiti zvanična upozorenja i reagovati na vreme.
