"Psihički slom" na +30°C: Kako sve vrućina može da utiče na mozak čoveka
Letnje temperature utiču na raspoloženje, ali i na mentalno zdravlje ljudi.
Topliji dani, posebno kada nema jakih vrućina, mogu da podstaknu pozitivne emocije, druženje i osećaj sreće. Istraživanja pokazuju da umerene temperature, između 21 i 27 stepeni, pozitivno utiču na raspoloženje, dok ljudi češće provode vreme na otvorenom, bave se sportom ili se druže.
Sa porastom temperature, međutim, raste nivo stresa, nervoze i iritabilnosti. Nakon 32 stepena ove tegobe postaju sve primetnije. Lekari upozoravaju da vrućina utiče na samokontrolu, pa dolazi do češćih sukoba, pa i nasilja.
Ekstremne temperature, posebno kada traju nekoliko dana, mogu da pogoršaju simptome mentalnih poremećaja, poput anksioznosti, depresije ili bipolarnog poremećaja. Analize pokazuju da se u vreme velikih vrućina povećava i broj hospitalizacija osoba sa mentalnim problemima, a zabeležen je i veći broj samoubistava.
Vrućina remeti i san, pa ljudi teže zaspe ili se bude nekoliko puta u toku noći. To dodatno utiče na umor, pad koncentracije i loše raspoloženje. Dehidracija, gubitak tečnosti i soli, takođe utiču na rad mozga, pa se javljaju konfuzija, smanjena pažnja i greške u odlučivanju.
Stručnjaci savetuju da se tokom velikih vrućina pije dosta tečnosti, da se vreme provodi u rashlađenim prostorijama, da se izbegava fizički napor u najtoplijem delu dana, kao i da se nosi lagana odeća. Osobe koje pate od mentalnih poremećaja ili imaju hronične zdravstvene tegobe posebno treba da paze na svoje stanje i da se obrate lekaru ako primete nove ili pojačane simptome.
Dr Suzan Albers, psiholog sa Klivlendske klinike, ističe:
-Istraživanja pokazuju da prekomerna vrućina pokreće osećanja anksioznosti, uznemirenosti, razdražljivosti, pa i kognitivnih poteškoća. Tokom toplotnih talasa beležimo porast samoubistava, upotrebe supstanci, porodičnog nasilja i poseta hitnoj pomoći usled mentalnih problema.
Vrućina pogađa sve, ali nema svako iste kapacitete da se prilagodi. Stariji, deca, hronični bolesnici ili ljudi u lošijim stambenim uslovima posebno su osetljivi. Zato je važno da kao zajednica obratimo pažnju na takve grupe, pomognemo im da se rashlade, da ostanu hidrirani i da očuvaju svoje zdravlje.
