Razgovarao sam sa Jehovinim svedokom: Postavio sam pitanja koja mnogi imaju, ali retko čuju odgovor iz prve ruke (VIDEO)

U ovaj razgovor nisam ušao sa namerom da nekoga ubeđujem ili razuveravam. Želeo sam da čujem odgovore na pitanja koja se o Jehovinim svedocima često postavljaju, ali se retko postavljaju njima samima.

Od prvih trenutaka kada sam stupio u kontakt sa članovima verske zajednice Jehovini svedoci, imao sam utisak da ovo neće biti samo još jedan intervju. Tokom posete muzeju istorije života Jehovinih svedoka u bivšoj Jugoslaviji razgovarao sam sa Jovanom Jovićem, članom ove verske zajednice, koji je pre više od 35 godina počeo da se upoznaje sa njihovim učenjem.

Hteo sam da saznam kako izgleda jedan njihov dan, koliko vera oblikuje svakodnevicu, kako ih doživljava okruženje i šta je ono što javnost, prema njegovom mišljenju, najčešće pogrešno razume.

Jovan mi je ispričao da je njegov prvi susret sa Jehovinim svedocima počeo kroz razgovor sa rođakom, tada studentom završne godine Pravnog fakulteta. Kako kaže, iznenadilo ga je kada mu je rođak rekao da je počeo da veruje u Boga i da proučava Bibliju sa Jehovinim svedocima.

 - Nikada ne bih pomislio da njega zanimaju Biblija i religija. Rekao mi je da je dobio mnogo logičnih i zadovoljavajućih odgovora na pitanja koja su ga mučila -  ispričao je Jovan.

Upravo ta, kako kaže, logičnost i utemeljenost odgovora bila je ono što ga je zaintrigiralo.

Kako izgleda svakodnevni život Jehovinog svedoka?

Jedno od pitanja koje me je najviše zanimalo bilo je kako izgleda svakodnevni život pripadnika ove zajednice. Da li se njihov dan bitno razlikuje od života drugih ljudi? Koliko vera utiče na posao, porodicu, obaveze i odnose sa okruženjem?

Jovan kaže da, iz njegovog ugla, nema velikih razlika između njegovog svakodnevnog života i života ljudi u komšiluku.

„Živim kao i svi drugi u svom okruženju. Posao, porodica, dvorište, automobil, briga za materijalne potrebe porodice. Ali tu je i briga za duhovne potrebe“, objašnjava on.

Pod tim, kako kaže, podrazumeva čitanje i proučavanje Biblije, molitvu i odlazak na sastanke zajednice. Ipak, ističe da vera za njega nije odvojena od svakodnevnog života, već nešto što utiče na odnos prema poslu, porodici, zdravlju i drugim ljudima.

 - To što neko veruje Bogu i svoju veru zasniva na onome što stoji u Svetom pismu, smatram prednošću. To olakšava ne samo duhovni život, već i svakodnevne aktivnosti - kaže Jovan.

Kako porodica i prijatelji reaguju na njihovu veru?

U podneblju u kome pravoslavna tradicija traje vekovima, zanimalo me je i kako se u takav društveni okvir uklapaju druge verske zajednice. Kako reaguju rođaci, prijatelji i komšije? Da li postoje distance, nerazumevanje ili neprijatnosti?

Odgovor koji sam čuo bio mi je zanimljiv, jer nije išao u pravcu konflikta, već svakodnevnih odnosa.

„Mi se trudimo, konkretno moja porodica, da održavamo odnose na zavidnom nivou i da provodimo što više vremena zajedno. Razgovaramo o raznim temama, ne samo o duhovnim. Recimo, o sportu, fudbalu, svakodnevnim stvarima“, kaže Jovan.

On tvrdi da članovi porodice i prijatelji koji nisu Jehovini svedoci često prepoznaju da je vera uticala na njih da budu bolji ljudi.

„Veoma često se desi da nas u neformalnom razgovoru upravo oni brane pred drugima. Kažu kakvi smo mi kao Jehovini svedoci, jer nas poznaju iz prve ruke“, objašnjava.

Vera u savremenom svetu

Odnos čoveka u savremenom svetu prema duhovnosti jedna je od tema koja me je oduvek intrigirala. Kao verniku, često mi se desi da i sam teško pronađem prostor za odlazak u crkvu, za molitvu ili za dublji duhovni život u tempu koji svakodnevica nameće.

Zato me je zanimalo kako Jovan doživljava veru danas, u vremenu ubrzanog života, instant rešenja i stalnog pritiska.

„Meni lično to što verujem u ono što stoji u Bibliji pomaže da izdržim savremeni tempo života. Sve je ubrzano, rešenja se nude instant, iz raznih izvora. Ali ja verujem da ono što stoji u Svetom pismu potiče od našeg Stvoritelja, koji razume naše potrebe“, kaže on.

Za njega je, kako objašnjava, Biblija savremena knjiga upravo zato što se bavi ljudskim potrebama koje se nisu suštinski promenile.

„Lakše prolazim kroz život i teškoće kada razumem da postoje mnogo važnije stvari u životu: ljudi, porodica i međuljudski odnosi“, dodaje.

Propovedanje od vrata do vrata

Jedna od prvih asocijacija na Jehovine svedoke jeste propovedanje od vrata do vrata. Upravo zbog toga sam želeo da ga pitam kako ta praksa danas izgleda i da li je i dalje važan deo njihovog verskog života.

Jovan kaže da su Jehovini svedoci i danas prepoznatljivi po propovedničkim aktivnostima, ali ističe da oni tu praksu ne vide kao nešto novo.

„Propovedanje od kuće do kuće izgleda kao nešto novo, ali to je praksa koju je Isus započeo. Kada imate poruku za koju verujete da je pozitivna i korisna za život, onda imate želju da je prenesete drugima“, kaže on.

Kako navodi, u Srbiji i Crnoj Gori ima oko 4.000 Jehovinih svedoka. Dodaje da ne postoji određen broj sati koji neko mora da provede u propovedanju.

„Svako od nas odvaja vreme u skladu sa svojim mogućnostima i okolnostima. Ne postoji određeni broj sati. Mi smo Jehovini svedoci 24 sata dnevno i propovedamo i svojim načinom života“, objašnjava Jovan.

Predrasude i najčešće zablude

Tokom razgovora dotakli smo se i pitanja predrasuda. Jovana sam pitao šta je, po njegovom mišljenju, najveća zabluda koja postoji o Jehovinim svedocima.

On kaže da ih ljudi često posmatraju kroz unapred formirane stavove i da ih neki doživljavaju kao „opasnu sektu“, dok on naglašava da su Jehovini svedoci registrovana hrišćanska verska zajednica u Republici Srbiji.

„Sve što radimo je transparentno i proverljivo“, kaže on, dodajući da se informacije o njihovom učenju i aktivnostima mogu naći na njihovom zvaničnom sajtu.

Posebno ističe da negativne i netačne informacije u javnosti mogu imati posledice po same članove zajednice.

„Dezinformacije mogu dovesti do toga da se ljudi osećaju nebezbedno ili da budu izloženi neprijatnostima“, kaže Jovan.

Pitanje transfuzije krvi

Jedno od najosetljivijih pitanja u vezi sa Jehovinim svedocima jeste njihov stav prema transfuziji krvi. Jovana sam pitao kako oni to objašnjavaju i da li to znači da odbijaju medicinsku pomoć.

On kaže da Jehovini svedoci ne prihvataju transfuziju tuđe krvi iz religioznih razloga, jer krv smatraju svetom u Božjim očima. Ipak, naglašava da to ne znači da odbijaju lečenje.

 - Naprotiv, mi želimo najbolju moguću medicinsku negu. Postoje savremene beskrvne metode lečenja koje su dostupne i u našoj zemlji - objašnjava.

Prema njegovim rečima, odluka o konkretnim metodama lečenja je na svakom pojedincu, koji se informiše i donosi odluku u skladu sa svojom savešću.

Šta se dešava kada neko napusti zajednicu?

Pitao sam ga i šta se dešava kada neko odluči da više ne bude deo zajednice. To je pitanje koje se često vezuje za zatvorenije verske zajednice, pa me je zanimalo kako Jovan na to odgovara.

On kaže da Jehovini svedoci veruju u slobodnu volju koju je Bog dao čoveku.

„Prema onima koji odu ne gajimo negativna mišljenja. Mi volimo ljude. Bilo bi licemerno da govorimo o ljubavi, a da onda prema nekome ko ode postupamo suprotno“, kaže Jovan.

Humanitarni rad i uloga u društvu

U razgovoru smo se dotakli i pitanja društvene korisnosti i humanitarnog rada. Jovan navodi da se zajednica trudi da bude koristan deo društva, kako u Srbiji, tako i u drugim zemljama.

Kao primere navodi projekte opismenjavanja u Africi, edukaciju stanovništva o borbi protiv ebole, ali i pomoć tokom poplava u Obrenovcu 2014. godine.

 - Tada smo pomagali i suvernicima i drugim ljudima. Želimo da budemo korisni članovi društva - kaže on.

Govoreći o savremenim tehnologijama, pominje i aplikaciju JW Library, preko koje su, kako kaže, dostupni Biblija i drugi materijali na velikom broju jezika.

Šta sam poneo iz ovog razgovora?

Iz ovog razgovora nisam izašao sa idejom da donosim konačne sudove. Niti je to bila namera. Kao neko ko se bavi religijom, ali i kao čovek koji pokušava da razume različite oblike vere, želeo sam da čujem kako jedan pripadnik zajednice govori o sopstvenom iskustvu.

Ono što mi je bilo najzanimljivije jeste način na koji Jovan povezuje veru sa svakodnevicom. Za njega vera nije samo pitanje pripadnosti, već okvir kroz koji posmatra porodicu, posao, odnose, zdravlje i savremeni tempo života.

Možda je upravo to najvažniji utisak ovog susreta: da pitanja koja o drugima često postavljamo iz daljine drugačije zvuče kada ih postavimo licem u lice.

A nekada je za razumevanje dovoljno upravo to - razgovor iz prve ruke.