Simbol Srbije ponovo osvaja nebo: Prelepe vesti o ORLOVIMA KRSTAŠIMA stigle iz Vojvodine, ali i dalje postoji rizik da ih više nikad ne vidimo

U osvit svake godine, tek što prođu božićni praznici, opremljeni dvogledima, durbinima i fotoaparatima, desetine članova, saradnika i volontera Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) razmile se po čitavoj zemlji. Njihov primarni cilj je da popišu ptice vodenih staništa, od pataka i gusaka preko galebova do ždralova.

Ali u Vojvodini, oni upiru pogled i ka drveću na kopnu, pažljivo tragajući za jednim važnim nacionalnim simbolom - orlovima krstašima koji su kritično ugroženi.

"Ove godine smo na teritoriji Vojvodine pronašli više od 30 gnezdećih parova orlova krstaša. Prethodne ih je bilo 20, što je porast populacije za 50 odsto", otkriva za portal Klima101 Mirjana Rankov iz DZPPS-a.

Međutim, koliko god ovo delovalo impresivno, rezultati su još upečatljiviji kada se vratimo u 2017. godinu. Naime, pre svega jedne decenije, krstaši bili su na ivici izumiranja: u Srbiji je živeo samo jedan jedini gnezdeći par – Bora i Eržika sa severa Banata.

"Prezadovoljni smo. Posmatramo da li je sve u redu i da li krstaši drže teritoriju, kao i da li su se se pojavile nove ptice. U tom podvigu pomažu nam i poljoprivrednici, lovci i meštani koji nam javljaju informacije gde su ih videli, što mi proverimo i zabeležimo", dodaje Rankov, ornitološkinja i članica ekipe koja, između ostalog, direktno na terenu broji i beleži ptice.

Koji su vodeći rizici za orlove krstaše?

Orlovi krstaši su krupne ptice grabljivice: uz dužinu tela od preko 80 centimetara i težinu između 2,5 i 4,5 kilograma, njihov raspon krila dostiže i preko dva metra.

Boja perja menja im se sa starošću – ptići su svetlosmeđi, dok su odrasli primerci uglavnom tamnobraon, maltene crni, sa karakterističnim zlatnim ili svetložutim nijansama na potiljku i zadnjem delu vrata. Kandže mogu biti veće od medveđih: oštre su i sivo-crne, prilagođene lovu i držanju plena. Njihov snažan i zakrivljen kljun, u osnovi plavkasto-siv, završava se gotovo crnim vrhom.

Sve ove karakteristike upućuju na to da su krstaši izuzetni lovci, a istovremeno i simbol snage i slobode. I kao takvi krase grb Srbije.

Ni to ne garantuje njihov opstanak...

Ali čak ni to nije garantovalo opstanak ovoj, slovom zakona, strogo zaštićenoj vrsti.

"Nagli pad populacije orlova krstaša počeo je još devedesetih godina i zadržalo se svega nekoliko parova na Fruškoj gori i u Deliblatskoj peščari", otkriva Mirjana Rankov.

Onda je pre desetak godina knjiga orlova krstaša spala na dva slova, već pomenute Boru i Eržiku koji su se naselili blizu sela Srpski Krstur.

Kako objašnjavaju iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Vojvodina je pretvorena u veliku njivu: "Uništava se veliki broj stabala, slatinska i šumostepska staništa, kakva preferiraju orlovi krstaši, uzurpiraju se, a njive ukrupnjavaju. Upravo je ovaj gubitak staništa najproblematičniji".

Domovina orlova krstaša u Srbiji, Vojvodina, jedna je od najmanje pošumljenih regija u Evropi. A povezanost protagonista ove priče sa drvećem krije se već u njihovom imenu: pretpostavlja se da su krstaši naziv dobili po tome što svoja gnezda često svijaju na stoletnim hrastovima, tzv. zapisima, koji na sebi imaju krst i koje naš narod smatra za svetinju.

Opasnosti po orlove krstaše u Srbiji

U moderno doba, zapisa je nažalost u vojvođanskim atarima sve manje, ali preferencija orlova krstaša u ravnicama ostaje ista – visoko, dugovečno, pretežno usamljeno i izolovano drveće, bilo da ima krst ili ne.

"Pošto im je danas teško da u Vojvodini nađu male grupacije starih stabala, primorani su da koriste i ona lošija koja im manje odgovaraju. Gnezda prave visoko u krošnji drveta kako bi imali pogled u otvoreno", kaže Rankov.

Rizici za orlove krstaše ne staju na gubitku staništa: opstanku smeta i uznemiravanje ptica u gnezdećem periodu, bilo ono slučajno ili ne, s obzirom na to da oni, prema rečima Rankov, napuštaju gnezdo kada uoče opasnost, ostavljajući mladunce nezaštićenim.

Ptice stradaju i od strujnih udara, nelegalnog lova ili kao kolateralna šteta masovnog trovanja glodara na njivama. Dodatnu opasnost predstavlja i suzbijanje zveri poput lisica, šakala i napuštenih pasa koji nanose štetu u lovištima ili napadaju živinu i stoku.

S druge strane, orlovi krstaši su prirodni neprijatelji sitnih štetočina i time direktno pomažu poljoprivrednicima. Iako su im tekunice omiljeni plen, na njihovom meniju se često nalaze i drugi glodari koji desetkuju useve.

"Uložene su godine rada, a samo jednim trovanjem možemo da izgubimo čitavu populaciju", upozorava Mirjana Rankov.

U ovim rizičnim okolnostima, porast broja jedinki i očuvanje orlova krstaša rezultat je različitih programskih aktivnosti Društva za zaštitu i proučavanje ptica (DZPPS), kao i projekta "PannonEagle LIFE" u kojem su pored njih učestvovali i partneri iz četiri druge zemlje Panonske nizije – Mađarske, Slovačke, Austrije i Češke.

Kako je sprečeno izumiranje orlova krstaša?

Sve je počelo tako što je 2017. godine prvi put u Srbiji organizovano neprekidno čuvanje ptičjeg para: volonteri su iz kampa na bezbednoj udaljenosti danonoćno bdeli nad Borom i Eržikom u kritičnom periodu, od marta do jula, tačnije za vreme gnezdeće sezone, dok mladi ne polete.

Oni su bili straža protiv bilo koje vrste uznemiravanja, od poljoprivrednih mašina do slučajnih prolaznika, čuvajući jedine naše preostale orlove krstaše čak i od vremenskih nepogoda tokom tri godine dok populacija nije počela da se uvećava.

Ova požrtvovanost urodila je plodom: Bora i Eržika nastavili su lozu i krstaši su se postepeno vraćali na nebo iznad Srbije – godine 2022, njihova populacija se uvećala na pet gnezdećih parova, da bi prošle godine dostigla brojku od 20, a ove otišla i na preko 30.

"Sa jednog na preko 30 gnezdećih parova je veliki uspeh. Verujem da će se nakon toga populacija stabilizovati i da nećemo morati da brinemo za opstanak ove vrste", potcrtava Mirjana Rankov iz DZPPS-a.

Misija usmerena na oporavak orlova krstaša podrazumevala je i druge akcije na terenu kao što su postavljanje veštačkih gnezda, odnosno metalnih platformi za gnežđenje, košenje zaraslih pašnjaka kako bi se obezbedio opstanak tekunica i formiranje hranilišta tokom zimskog perioda kada orlovi traže plen.

Ali veliki deo slagalice bilo je i podizanje svesti u lokalnim zajednicama gde su prisutni krstaši.

Prema rečima Rankov, nekada su za orlove krstaše znali samo stručnjaci, a sada je u javnosti probuđena svest o simboličkom i ekosistemskom značaju ove vrste.

A u takvom kontekstu, rad na zaštiti krstaša znatno je lakši.

Populacija se prati pomoću prstenovanja, koje služi obeležavanju individualnih jedinki, a deo je opremljen i tzv. telemetrijom. Ova savremena metoda monitoringa podrazumeva korišćenje tehnologije poput GPS uređaja koji služe praćenju kretanja, ponašanja i migracije ptica u realnom vremenu.

"Na ovaj način prati se šest ptica, obeleženih u periodu od 2021. do 2025. godine. Zanimljivo je da su sve jedinke različitog uzrasta, od jedne do preko pet godina, pa dobijamo različite uvide u njihovo ponašanje – od toga gde se hrane do toga gde lete i gnezde se”, priča Rankov.

Orlovi krstaši u ovom periodu polažu jaja

U svim zemljama Panonske nizije orlovi krstaši strogo su zaštićeni. Međutim, situacija nije svuda ista.

"U Mađarskoj je projekat zaštite krenuo pre 40 godina: imali su 20 parova, a sada preko 500. To je tzv. centralna (core) populacija orlova krstaša, a sve ostale su proširenje te populacije iz Mađarske, uključujući i našu”, navode u DZPPS-u.

Ali nama je svakako fokus na domaćim krstašima – od Bore i Eržike do Feliksa. Zbog toga je cilj Društva za zaštitu i proučavanje ptice (DZPPS) zapravo zajednički cilj svih nas.

Na Balkanu orlovi krstaši jaja polažu u od kraja marta do sredine aprila. Kao što je pomenuto pomenuli, ključno je da u njihovoj roditeljskoj ulozi ne budu ometani kako bi uspeli da podignu novu generaciju.

"Dobro je što povratak i ekspanzija krstaša ide u ovakvim brojevima i u svim pravcima, od centralnog Banata do južne Bačke. Nadamo se da će jednog dana ponovo leteti iznad Fruške gore i da će se proširiti i na Šumadiju", zaključuje Mirjana Rankov.

Srbija Danas/Klima101