Slavimo sveca koji je činio čuda i strogo kažnjavao nemilost: Danas ovo nikako ne smete da radite
Prepodobni Jevtimije Veliki rođen je u jermenskom gradu Melitini blizu reke Eufrat, u porodici plemenitih i znamenitih roditelja.
Pravoslavna crkva danas slavi Prepodobnog Jevtimija Velikog, jednog od najpoštovanijih svetitelja 5. veka, koji je već za života stekao ugled zbog svog svetog života i duhovnih dostignuća.
Rođen je u jermenskom gradu Melitini, blizu reke Eufrat, u porodici plemenitog porekla. Od malih nogu pokazivao je sklonost ka duhovnosti, provodeći vreme u molitvi i tišini.
Kao mladić, zamonašio se i započeo strogi asketski život, ispunjen molitvom i radom.
Ubrzo su mu se pridružili mnogi učenici, među kojima su bili Kiriak Otšelnik, Sava Osvećeni i Teoktist, kasniji velikani pravoslavne vere.
Prepodobni Jevtimije bio je poznat po svojim čudima. On je izgonio demone, lečio bolesti, proricao budućnost i umnožavao hranu. Takođe, bio je poznat po tome što je pronalazio izvore vode u pustinji, omogućavajući preživljavanje monasima i putnicima.
Njegova učenja ostavila su neizbrisiv trag. Često je govorio: Ako vi bez svoga truda jedete hleb, znači da jedete tuđi trud. Takođe, podučavao je monahe važnosti duhovne postojanosti rečima: Drvo koje se često presađuje, ne donosi ploda.
Njegova mudrost i pravednost doveli su do toga da se oko pećine u kojoj je živeo podigne manastir, koji je i posle njegove smrti nastavio da okuplja monahe.
Pred smrt je izdao poslednju zapovest - da kapija manastira nikada ne bude zatvorena, kako bi svako mogao da pronađe utočište i odmor. Umro je 473. godine, a na njegovoj sahrani prisustvovao je i jerusalimski patrijarh Anastasije, što svedoči o njegovom velikom ugledu.
Veruje se da je veliki greh na današnji dan odbiti pomoć nevoljniku, jer se smatra da to vređa Prepodobnog Jevtimija Velikog.
Narod kaže da će onaj ko odbije da pomogne drugome izgubiti njegov blagoslov i suočiti se sa teškoćama u životu.
