Srbija dobila najsavremenije terapije za rak: Kako deluju, za koje tumore su namenjene i kome pomažu

Potpisivanje ugovora Srbije sa kompanijom AstraZeneca o inovativnim onkološkim terapijama predstavlja jednu od najvažnijih zdravstvenih vesti u poslednje vreme, sa potencijalom da značajno utiče na lečenje velikog broja pacijenata.

Reč je o dogovoru koji otvara vrata savremenim terapijama koje se već koriste u najrazvijenijim zdravstvenim sistemima širom sveta. Upravo zato je važno detaljnije objasniti šta ti lekovi zapravo predstavljaju, kako deluju i u kojim slučajevima mogu da pomognu pacijentima.

Kako navodi Evropska agencija za lekove (EMA), među najvažnijim AstraZenekinim onkološkim terapijama nalaze se Imfinzi, Tagrisso, Lynparza, Truqap i Enhertu. Reč je o lekovima koji se koriste u lečenju različitih vrsta raka, uključujući rak pluća, jetre, žučnih puteva, dojke i jajnika, ali i pojedine druge tumore, u zavisnosti od stadijuma bolesti i biomarkera.

Ne radi se o jednom leku, već o čitavom sistemu moderne onkologije

Moderna onkologija više ne funkcioniše po modelu u kojem svi pacijenti dobijaju sličnu terapiju. Sve veći značaj ima precizna medicina, odnosno pristup lečenju koji zavisi od genetskih karakteristika tumora, biomarkera i individualnog profila pacijenta.

Tako, na primer, piše EMA u pregledu leka Tagrisso, ovaj lek se koristi kod pacijenata sa nesitnoćelijskim karcinomom pluća čije ćelije imaju određene EGFR mutacije. To znači da nije namenjen svakom obolelom od raka pluća, već tačno definisanoj grupi pacijenata kod kojih terapija ima najveću šansu da deluje.

Slično tome, EMA navodi za Lynparzu da se koristi kod određenih pacijentkinja sa rakom jajnika, jajovoda i peritoneuma, posebno kada postoji odgovor na prethodnu terapiju i kada su ispunjeni precizni klinički uslovi. Drugim rečima, ne radi se o univerzalnim lekovima za sve vrste raka, već o terapijama koje deluju kod određenih pacijenata i određenih tipova bolesti.

Imfinzi je jedno od najvažnijih imena u ovoj priči

Među svim lekovima koji se pominju u svetskim stručnim i medijskim izvorima, posebno se izdvaja Imfinzi, odnosno durvalumab. Reč je o imunoterapiji koja ne napada tumor kao klasična hemoterapija, već pomaže imunom sistemu da bolje prepozna i napadne maligne ćelije.

Prema podacima EMA, Imfinzi se u Evropskoj uniji koristi u lečenju više vrsta tumora, uključujući rak pluća, rak žučnih puteva i rak jetre, a indikacije su se poslednjih godina širile kako su pristizali novi rezultati kliničkih studija.

Lek deluje tako što blokira protein koji sprečava imunske ćelije da napadnu ćelije raka. Na taj način omogućava organizmu da efikasnije uspori napredovanje bolesti.

Ovaj pristup pokazuje pravac u kojem ide savremena medicina - terapija više ne deluje samo direktno na tumor, već pokušava da aktivira odbrambene mehanizme organizma.

Rezlutati terapija u svetu

Reuters prenosi da je AstraZenekina kombinacija zasnovana na leku Imfinzi u kasnoj fazi ispitivanja pokazala značajno usporavanje napredovanja bolesti kod raka jetre.

Takođe, istraživanja pokazuju da je Imfinzi pokazao obećavajuće rezultate kod agresivnog maloćelijskog raka pluća, uz poboljšanje preživljavanja i kontrolu bolesti.

Maloćelijski rak pluća karakteriše izuzetno brz rast, pri čemu se kod većine pacijenata već u trenutku dijagnoze bolest nalazi u proširenom stadijumu.

Iako inicijalno dobro reaguje na hemoterapiju i zračenje, bolest se kod većine pacijenata vrati u roku od nekoliko meseci, a petogodišnje preživljavanje je nisko (najčešće ispod 10%), što ga svrstava među najagresivnije maligne tumore.

Dobri rezultati terapije dolaze iz velikih kliničkih studija i predstavljaju osnov za širenje primene ovih terapija širom sveta.

Ipak, i pored dobrih rezultata koje beleži primena ovog leka, on se upotrebljava tek nakon standarde terapije (hemoterapija + zračenje), kada se bolest nije pogoršala.

Ovo nisu klasične "vakcine protiv raka"

U javnosti se često koristi izraz "vakcine protiv raka", ali u većini slučajeva reč je o imunoterapijama, ciljanim terapijama i biološkim lekovima koji deluju na specifične mehanizme u organizmu.

Imunoterapija pomaže telu da samostalno napadne ćelije raka tako što aktivira komponente imunog sistema koje je tumor pokušao da zaobiđe. Umesto da direktno ubija ćelije raka, ovi lekovi omogućavaju T-ćelijama da prepoznaju i unište tumor. 

Često se imunoterapija koristi zajedno sa drugim lekovima kako bi efekat bio jači i dugotrajniji.

Ogroman napredak je postignut u primeni imunoterapije tokom poslednjih nekoliko decenija, ali ona još uvek ne deluje kod svih pacijenata niti kod svih tipova raka. Istraživanja pokazuju da samo oko 20–40% pacijenata pokazuje dobar odgovor na imunoterapiju.

Prema podacima Worldwide Cancer Research, imunoterapija je pokazala obećavajuće rezultate u lečenju melanoma. Međutim, neki drugi tipovi raka, uključujući akutnu mijeloidnu leukemiju, izgleda da uopšte ne reaguju dobro na ovaj tip lečenja.

U slučaju imunoterapije radi se o potpuno drugačijem pristupu lečenju - fokus nije samo na uništavanju tumora, već i na kontroli bolesti i produžavanju života.

Najveća vrednost ovog vida terapije je u tome što može da uspori napredovanje bolesti i poboljša kvalitet života, ali ne garantuje izlečenje.

Rak dojke i jajnika - terapije koje zavise od molekularnog profila

Kod raka dojke izdvajaju se Truqap i Enhertu. EMA navodi da je Truqap namenjen pacijentkinjama sa određenim genetskim promenama, što potvrđuje trend ka personalizovanom lečenju.

Truqap usporava rast raka tako što blokira enzime koji pomažu ćelijama raka da rastu i dele se, posebno kod tumora sa mutacijama određenih gena. Kada lek blokira ove enzime, ćelije raka sporije rastu i teže se šire.

Za Enhertu se navodi da predstavlja napredni tip terapije koji kombinuje preciznost antitela i snagu citotoksičnog leka, omogućavajući ciljano delovanje na ćelije tumora.

Enhertu (trastuzumab derukstekan) kombinuje dve aktivne komponente koje su međusobno povezane - monoklonsko antitelo (trastuzumab) koje aktivira imuni sistem da uništi ćelije raka, dok istovremeno blokira njihov rast. Druga komponenta, derukstekan, ulazi u ćeliju raka i ubija enzim koji je neophodan za stvaranje novih ćelija raka.

Lynparza (olaparib) deluje tako što blokira enzim koji pomaže ćelijama da popravljaju oštećenu DNK. Ćelije raka sa određenim genetskim mutacijama, poput BRCA1 ili BRCA2, posebno zavise od ovog enzima, pa kada on bude blokiran, njihove oštećene DNK više ne može da se popravi i ćelije raka umiru.

Kod raka jajnika, EMA navodi da Lynparza omogućava produžavanje perioda bez napredovanja bolesti kod određenih pacijentkinja.

Najskuplje terapije na svetu

The Wall Street Journal prenosi da su ovakve terapije među najskupljima zbog dugotrajnog razvoja, kompleksnih istraživanja i precizno definisanih ciljnih grupa pacijenata.

Razvoj ovih lekova traje godinama i uključuje velika klinička ispitivanja, što direktno utiče na cenu.

Kakva je sudbina tradicionalnih metoda lečenja - hemioterapije i zračenja

Dolazak novih ciljnih terapija i imunoterapija, poput Enhertu, Lynparze i Truqapa, ne znači kraj tradicionalnim metodama lečenja raka, kao što su hemoterapija i zračenje. Naprotiv, stručnjaci predviđaju da će se ove inovativne terapije najčešće koristiti u kombinaciji sa postojećim tretmanima, kako bi se povećala efikasnost, smanjile nuspojave i produžilo vreme pre nego što bolest napreduje.

Novi lekovi nisu predviđeni da se primenjuju potpuno samostalno u terapiji lečenja raka. 

Dok se Imfinzi i Lynparza obično primenjuju uz hemoterapiju ili kao deo kombinovanog režima, Enhertu može delovati i samostalno, ali su takvi slučajevi veoma retki. 

Enhertu je, kako se tvrdi u publikaciji kompanije AstraZeneca, ciljana terapija koja može da se koristi samostalno kao monoterapija. Najnoviji trendovi pokazuju da se često daje u kontekstu drugih terapija (npr. kombinacija sa drugim antitelima) kako bi poboljšala efikasnost i produžila vreme bez progresije bolesti.

Tradicionalne metode neće potpuno nestati, ali će njihov način primene biti sve sofisticiraniji, integrisan sa personalizovanim pristupima koji ciljaju specifične mutacije i mehanizme tumora.

Šta ova vest znači za Srbiju?

Ovaj ugovor predstavlja značajan iskorak za zdravstveni sistem Srbije i rezultat konkretnih napora države i predsednika Vučića da građanima obezbede pristup najmodernijim terapijama koje su do sada bile dostupne pre svega u najrazvijenijim zemljama. Time Srbija pokazuje jasnu nameru da prati savremene medicinske tokove i da ulaže u ono što je najvrednije - zdravlje i život svojih građana.

Istovremeno, važan sledeći korak biće efikasna implementacija ovih terapija u praksi - od brzine njihove dostupnosti, preko jasnih kriterijuma za primenu, do kapaciteta zdravstvenog sistema da ih uključi u redovno lečenje. Upravo od toga će zavisiti koliko će ovaj važan potez u narednom periodu doneti konkretne rezultate.

Suština ove priče zato nije samo u potpisanom ugovoru, već u činjenici da su stvoreni uslovi da se savremene terapije primene na vreme i da što većem broju pacijenata omoguće produženje života i bolji kvalitet lečenja.