Након што је Стевица страдао од ајкуле код Будве, морска неман напала и његове другове: Други део исповести ћерке сведока трагедије код Могрена

Ова несвакидашња трагедија, уједно и једини забележен фатални напад ајкуле на црногорском приморју, деценијама је била прекривена велом тајне, препричавана кроз легенде и контрадикторне верзије, све док се по први пут није појавило аутентично сведочење човека који је био тамо - Д. Ј., Стевицин друг и сапутник на летовању. Његово сведочење, до сада непознато јавности, ексклузивно за портал Србија Данас пренела је његова ћерка Љ. У. кроз потресне детаље о кобном дану.

У првом делу нашег ексклузивног серијала, откривено је како су четворица пријатеља сплетом околности тог јутра доспела на Могрен, уместо на планирани излет на Ловћен или пут у Сутоморе. У жељи да избегну гужву на плажи, одлучили су да отпливају ка стенама иза Могрена 2, несвесни да их тамо чека судбина која ће заувек променити њихове животе. На челу групе пливао је Стевица, иза њега његови другови, док је Д. Ј. био последњи у низу. У једном тренутку зачуо се крик који је пресекао мир Јадрана  "Стевица се бори са ајкулом!". Та реченица, урезана у памћење сведока, означила је почетак сцене која ће остати записана као најпотреснији тренутак њиховог младалачког живота.

Како је Љ. У. испричала за портал Србија Данас, њен отац деценијама није говорио о ономе што је видео, немоћан да избрише слике које су га прогониле целог живота. Њих тројица успели су да се домогну стене и на сопственој кожи осете немоћ док гледају како море гута њиховог пријатеља. У том тренутку, чинило се да је трагедија завршена, али прича се ту не зауставља. Напротив, оно што је следило било је готово једнако застрашујуће.

Ајкула напала и барку Стевициних другова

- Када их је тај човек барком покупио са стена где се десила трагедија и пребацио до плаже Могрен 2, они су, онако очајни, хтели да се врате назад, да пронађу било шта што би могло да се сахрани. Рачунали су да је ајкула већ отишла и тражили су од њега да их поново одвезе на место трагедије. Међутим, власник барке није желео да иде са њима, али им је уступио барку, да се одвезу сами. Када су стигли на место где је Стевица страдао, ајкула је врло брзо напала и њих. Ударила је барку бочно и они су мислили да ће их преврнути. По речима мог оца, мислили су да и њима нема спаса, били су престрављени. Ајкула је у једном тренутку била паралелно са барком, толико близу да су могли скоро да је додирну. Тада су видели колико је огромна - дужа од барке, која је била дуга преко 5 метара. Онда је она још једном гурнула барку, и у једном моменту  само заронила, прошла испод и отишла ка пучини... Када је нестала у дубинама, они су дошли до обале, односно до једне увале која је била иза Могрена 2, везали чамац за обалу и пешке се упутили преко стена ка Могрену, јер од шока нису више смели да остану у води. Када су стигли на плажу ,тада су већ сви знали за напад - преноси нам Љ. У. речи њеног оца, сведока страшне несреће и осврће се на његову причу да су јавност и органи реда знали за трагедију иако се данас спекулише да се све одиграло под велом тајне.

Војска и полиција учествовале у потрази за Стевициним телом и ајкулом

- Знало се да је ајкула ту, она је већ била виђена, војска и полиција су знали, али нико није ни претпостављао да ће толико близу прићи обали. То је било послератно време, 10 година после краја рата. Војска је била укључена у лов на ајкулу, а и брод који је припадао Влади Црне Горе, који је имао митраљез са ког су пуцали, али нису успели да је ухвате - говори нам Љ. У. и наводи да никакав притисак није постојао на сведоке несреће од стране било кога: 

- Није било никаквог притиска на њих, нити претњи да о томе не говоре. Мој отац није могао и није желео о томе да прича годинама, то је била сташна траума. Није се о томе нашироко причало ни у штампи, вероватно и због тадашњих туристичких околности. Тада се говорило и знало да је ајкула дошла за тим енглеским бродом, али нико вероватно није ни слутио да ће се  толико приближити и напасти човека на 20 метара од обале. Цео тај случај је био пријављен и у потрагу за ајкулом и телом се укључила и тадашња војска и полиција, али ни ајкула ни тело никада нису пронађени - говори нам Љ. У. преносећи речи свог оца Д. Ј. и описујући само место несреће, наводи да није могло бити сведока ове несреће сем њих четворице.

- Трагедију нико није могао да види сем њих, јер се то десило у ували после Могрена 2 где није ни купалиште, а они су ту волели да пролазе док су пливали - завршава Љ. У. исповест свог оца који је цео живот носио у сећању пријатељство са Стевицом Томашевићем и страшну трагедију у којој је његов млади живот прерано прекинут, а којој је сведочио својим очима.