STRAŠNE NEPOGODE I POGORŠANJE VREMENA U SRBIJI! Stiglo novo upozorenje poznatog klimatologa
Narednih nekoliko godina Srbija će se suočiti sa poplavama, sušama i toplotnim talasima koji će biti češći nego ikada
Srpski klimatolozi upozorili su na ovu pojavu i naglasili da je to danak koji plaćamo zbog ogromne količine ugljen-dioksida u našoj atmosferi.
SRPSKI GRADOVI U LJUBIIČASTOJ ZONI ZAGAĐENJA: Vazduh opasan po zdravlje u četiri grada - indeks išao i do 290
KAKO SE PROVERAVA DA LI JE VAKCINA BEZBEDNA? Stručnjaci dali odgovor na pitanje koje zanima sve građane
DRAMATIČNO NA JUGU SRBIJE: U Pčinjskom okrugu od 318 uzoraka, 105 pozitivno na korona virus
Posledice svega toga biće mnogo veće nego što možemo da zamislimo u ovom trenutku, kaže klimatolog Vladimir Đurđević, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu.
- Srbija je uveliko u problemu zbog globalnog otopljavanja. Suše su dva puta češće i letnjih padavina je manje za 30 odsto. Umesto toga, imamo pojavu kratkih i intenzivnih pljuskova koji su rizik za stvaranje poplava. To jeste naša klimatska slika današnjice - upozorava profesor Đurđević.
Periodi bez padavina su jako dugi, a kada kiša padne, to su nagle i obilne padavine koje naša infrastruktura i kanalizacija ne može da isprati.
- Svima je već poznato kako za kratko vreme dođe do bujičnih poplava, čak i u Beogradu. Ako ništa ne uradimo, to će postati naša svakodnevica. To znači da ćemo gotovo svake godine imati ovakve probleme koji donose ogromnu štetu. Možemo da očekujemo i da ćemo toplotne talase imati više od 200 dana godišnje - kaže klimatolog.
Jedan konkretan primer kako na svakog građanina sve ovo utiče, jeste to što je sluša pre nekoliko godina dovela i do povišenog nivoa aflatoksina u mleku.
- Velika suša pre nekoliko godina smanjila je prinos kukuruza za 50 odsto i podigla nivo aflatoksina u ovoj biljci. Preko lanca ishrane, ovaj kukuruz je završio kod krava, zatim u kravljem mleku, zatim u prodavnicama i na našem stolu - objašnjava profesor Đurđević.
On podseća da zbog energetskog sektora, proizvodnje struje i toplotne energije, Srbija godišnje u atmosferu emituje 58 do 62 miliona tona ugljen dioksida.
- Moramo da se prebacimo na savremene načine stvaranja energije, jer je trošak koji ćemo morati da platimo EU zbog emitovanja ugljendioksida ogroman i mnogo veći nego da sada pređemo na novi izvor energije. Možemo da kažemo da smo od početka 2000. godine do danas, zbog štete koja je ovim putem nastala izgubili 7,5 milijardi evra. Sličan je slučaj u celoj Jugoistočnoj Evropi - kaže Đurđević.
Dok ne bude spovedeno rešenje na globalnom nivou, klimatolog savetuje da se za početak promene stvari koje su moguće na lokalnom nivou.
- Moramo da prestanemo da koristimo fosilna goriva. Trenutno rešenje za poljoprivredu jeste da promenimo praksu, zbog suše povećamo površine koje se navodnjavaju i shvatimo da klimatske promene postoje i da moramo nešto da menjamo - kaže Vladmir Đurđević.