SVRSTAN SAM MEĐU 10 NAJVEĆIH NEGATORA GENOCIDA U SREBRENICI: Hvala na priznanju, nije bilo genocida

Smatram ovo velikim priznanjem i zahvaljujem se na njemu mojoj braći muslimanima.

Evo i zbog čega.

Tvrdnja da su Srbi u leto 1995. godine počinili genocid u Srebrenici jeste brutalna laž, kojom se iskrivljuje istina o ratu u BiH i ratnim dešavanjima u Podrinju, kojom se kalja obraz srpskog naroda i ugrožava budućnost srpskog naroda, Republike Srpske i Republike Srbije.

Ovo je još jedno priznanje da se borim protiv te gebelsovske laži, da se borim za obraz srpskog naroda, za budućnost mog naroda, Republike Srbije i Republike Srpske, kojoj se tom laži ugrožava i sam opstanak.

Sve što sam napisao i izrekao raskrinkavajući laž da je u Srebrenici počinjen genocid, a u pitanju su brojne priče koje sam objavio u devet svojih knjiga, više desetina (ako ne i više od stotinu) novinskih tekstova i više govora u Skupštini Srbije, utemeljeno je na nespornim činjenicama i svedočanstvima učesnika, potkrepljeno brojkama, imenima i prezimenima, mestima, datumima...

Ali za razliku od vlasti u Sarajevu, većine muslimanskih medija i rukovodstva Memorijalnog centra u Potočarima, za koje strašni masovni zločini koje su muslimani iz Srebrenice i okoline pre jula 1995. godine počinili nad Srbima u Podrinju, a u kojima je do temelja spaljeno i opljačkano na desetine srpskih sela i ubijeno više od 3.000 Srba, uglavnom civila, praktično ne postoje, jer srpske žrtve za njih nisu vredne pomena a kamoli žaljenja, ja nikad u svojim novinskim tekstovima, knjigama i javnim nastupima nisam negirao činjenicu da su pripadnici VRS, čiji sam pripadnik bio, u Srebrenici i okolini počinili teške ratne zločine, ubijajući na stotine zarobljenih muslimanskih vojnika. I nije mi bio problem da odem u Potočare, prekrstim se i pomolim za pokoj duše svima koji tu počivaju, a koji nisu počinili ratni zločin.

Ali, za razliku od nekih Srba, izdajnika svog naroda, bitangi iz nevladinih organizacija koje plaćaju zapadne agenture ili naprosto neukih budala, jesam, negiram i negiraću da je to bio genocid. Iz samo jednog razloga – zato što nije bio genocid.

Genocid je kad neko po unapred smišljenom planu uništi ili pokuša da uništi jednu etničku grupu. A kad neko sprovodi genocid nad nekom etničkom grupom, logično je da prvo uništava njen najvitalniji i reproduktivni deo – decu i žene. VRS, pod komandom generala Ratka Mladića, ne samo što u Srebrenici nije ubijala muslimanske žene i decu, već je više od 20.000 muslimanskih civila, svojim autobusima i kamionima, evakuisala iz zone borbenih dejstava, na bezbedno, do Kladnja i Tuzle, na teritoriju pod kontrolom muslimanske vlade.

Ne pristajem na laž, na zločinačko licemerje, da je streljanje nekoliko stotina zarobljenih muslimanskih vojnika, koji su pre toga učestvovali u napadima na srpska sela i masovnim pokoljima u njima, teži zločin nego streljanje i klanje nekoliko stotina zarobljenih srpskih civila.

Ne pristajem da je streljanje zarobljenih muslimanskih vojnika veći zločin nego pokolj više od 500 Srba u Kravici i okolini u Drugom svetskom ratu od strane muslimana iz Podrinja ili pokolj oko 6.000 srpskih civila koje su ustaše, među kojima su muslimani iz Srebrenice, Sarajeva i Podrinja činili značajan procenat, počinile na Mladence i u proleće 1942. godine, u Starom Brodu i Miloševićima, danima koljući zbeg sirotinje koja je pokušavala da preko Drine pobegne u Srbiju. Kao da kolju stoku.

Ne pristajem da Srebrenica bude tema, a da to ne budu i Kravica, Stari Brod, Jasenovac, Jadovno, Gradina, Garavice ili Šušnjar. Skoro da nema opštine u BiH koja u Drugom svetskom ratu nije imala svoju srpsku Srebrenicu, u kojoj se nisu dogodili masovni pokolji srpskih civila od strane ustaških vojnih jedinica.

Muslimani su bili procentualno značajna i udarna pesnica tih jedinica. I u pokolju više od 12.000 Srba, jula 1941. Godine, u  Garavicama kod Bihaća, i u pokolju više od 10.000 Srba u Sanskom Mostu, od čega je samo na Ilindan 1941. godine na Šušnjaru poklano 2.862 srpskih civila, i u bacanju u jame više od 1.500 srpskih civila na Ognjenu Mariju 1941.  u Livaljskom polju, i u odvođenju u Jasenovac nepreglednih kolona sa stotinama hiljada srpske nejači, i u spaljivanju stotina živih srpskih civila u Janju kod Šipova...

Ne pristajem da je ubistvo streljanjem, vojničkom smrću,  teži zločin od ubistva lomljenjem ruku i nogu, nabijanjem na kolac i pečenjem živih zarobljenih srpskih teritorijalaca u Podravanju kod Srebrenice u septembru 1992. godine. Ili od odsecanja glave Anđelku Mlađenoviću iz Ježeštice i igranje fudbala sa njom u Srebrenici. Ili od ritualnog ubijanja klanjem u zoru srpskih devojaka koje su pre toga celu noć grupno silovane. Ili od ubijanja trudne Srpkinje i njenog deteta udarcem nožem u stomak...

Ne pristajem na laž da u Potočarima počiva 8.000 muslimana iz Srebrenice, nedužnih civila  koje su ubili Srbi, kada se među njima nalaze hiljade vojnika tzv. Armije BiH koji su poginuli u borbama protiv VRS, stotine civila koji su u toku rata umrli prirodnom smrću, kada se na spisku „žrtava“ nalaze desetine ljudi koji su, bogu hvala, živi i zdravi i koji će čitati ovaj moj tekst, kada se među njima nalazi i između 500 i 1.000 muslimana za koje Ibran Mustafić, predsednik ratne vlade opštine Srebrenica u svojoj knjizi „Planirani haos 1990-1996“ tvrdi da su ih ubili Naser Orić i njegova mafija...  

I kada je na samom centralnom spomen-obeležju u Potočarima uklesan tekst da tu počivaju muslimani iz čak 13 opština: Sarajeva, Foče, Bijeljine, Han Pijeska, Rogatice, Sokoca, Srebrenika, Ugljevika, Višegrada, Bratunca, Vlasenice, Srebrenice i Zvornika.

Otkud i zbog čega oni u leto 1995. godine u Srebrenici, koja je dve godine ranije proglašena za demilitarizovanu zonu UN? Da nisu došli u turističku posetu? Otkud u Srebrenici, koja je dve godine ranije proglašena za demilitarizovanu zonu UN i u kojoj nije smelo biti ni vojnika, ni naoružanja, u julu 1995. godine 28. muslimanska divizija sa 15.000 do zuba naoružanih vojnika?

Dosta sa lažima. Jeftinim i providnim lažima, kakve ni Gebels ne bi smislio a koje vidi svako ko ima i malo mozga.

Teški su zločini koje su u dva poslednja rata četnici, odnosno VRS,  počinili nad muslimanima u Višegradu, Goraždu i Srebrenici ali su desetostruko masovniji zločini koje su u dva poslednja ratamuslimani u BiH počinili nad Srbima.

Mi Srbi i muslimani smo braća. Kako i ne bi bili, kada smo iznikli iz istog etničkog korena, kada su u ogromnoj većini, preko 90 odsto, muslimani u BiH srpskog porekla.

Treba da nastavimo da živimo zajedno, kao braća i dobre komšije. Zarad lepše budućnosti i srpske i muslimanske dece. A to nije moguće bez pomirenja. A pomirenje nije moguće izgraditi na laži da je u Srebrenici počinjen genocid, da su u ratu u BiH Srbi bili agresori a muslimani žrtve.

Tvrdnja da je i Srebrenici počinjen genocid istina je koliko i tvrdnja Memorijalnog centra da sam ja bivši poslanik u Skupštini Srbije.