"POST NIJE DIJETA" Odgovori na pitanja koja muče vernike: Najlakše je da se odreknemo nečeg na par nedelja, a šta kad se završi?
Datum početka Velikog posta zavisi od datuma proslavljanja najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, koji pravoslavni vernici uvek slave u nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevice.
Pravoslavni vernici ove godine Vaskrs obeležavaju 16. aprila. Ovom prazniku prethodi sedmonedeljni post koji je počeo juče, 27. februara, 2023. godine.
Po kanonu srpske pravoslavne crkve ovo je takozvani pokretni post i najvažniji je posni period u toku godine.
DANAS JE SVETI APOSTOL ONISIM: Ako imate neostvarenu ŽELJU - uradite OVO (VIDEO)
NJEGOVE REČI SU NEPROLAZNE! Ovako je patrijarh Pavle objasnio pravila Vaskršnjeg posta: Da posadimo u dušu ono što je dobro...
DANAS POČINJE VELIKI USKRŠNJI POST: Traje 48 dana, a ovo su običaji i pravila
Njegov osnovni zadatak je da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog, te se u vreme ovoga posta uzdržavamo od mesa, jaja, sira, mleka, i ostale hrane sa životinjskim masnoćama.
Mnogo je pitanja koja vernici postavljaju pred početak bilo kog posta, a na neka od njih danas ćemo pokušati da odgovorimo.
Gosti u emisiji Puls Srbije bili su Draško Đenović, verski analitičar i svestenik Vladimir Pekić, paroh pri crkvi Svetog Marka, koji su razgovarali o telesnom, ali i o bitnosti duhovnog pročišćenja i suzdržavanja tokom ovog posta.
Post je, započeo je razgovor Pekić, imperativ Božjih zapovesti, a to je ljubav prema njemu celim svojim bićem.
- Postom čovek osposobljava sebe da se priveže za Boga, ali da produbi i zajednicu koju gradi sa svojim bližnjima i sa onima sa kojima se neposredno sreće, a čak i sa onima sa kojima možda nije u najboljim odnosima - rekao je Pekić.
Čega još treba da se suzdržavamo ispričao je i Đenović.
- Post nije dijeta. Čovek 21. veka, najčešće doživljava post kao dijetu. Post je neodvojiv od molitve i onog duhovnog dela. Ako mi samo ne jedemo namirnice životinjskog porekla, a ne propratimo ga molitvom i čitanjem Svetog pisma i izmirenjem sa onima sa kojima smo možda u konfliktu, onda je to ono "džabe ste krečili". Veliki broj naših sugrađana počinje i završava post na onom telesnom nivou - kaže Đenović.
Okrenimo se Bogu, naglasio je on, i ostavimo svoja mala božanstva.
- Moramo se okrenuti Bogu. Moramo se okrenuti drugim ljudima, ostavivši sve što nas odvaja od Njega. Ostavivši mala božanstva. Nekom su to serije, nekom je to mobilni telefon, i tako dalje, a onda kažemo da nemamo vremena za crkvu, za čitanje Svetog pisma, za molitvu... Koliko je čovek spreman da ostavi kafu, ili cigarete, od kojih je zavisnik? Jedno je popiti kafu, drugo je kada ste zavisni. Treba da se odreknemo svega o čemu jesmo zavisni i što nas odvaja od Boga - rekao je Đenović.
Poenta posta je da uskratimo sebi ugađanje, kaže Pekić.
- Nama je suštinski za život neophodan Bog, pa onda bližnji. Zavisnosti od najsitnijih do najkrupnijih - koje zovemo i bolesti zavisnosti su prve za ostavljanje. Umerenost je majka svih vrlina, kaže Aristotel. Najbolji savet bio bi to da obratimo pažnju na ono što nas sprečava da naš život bude prepreka našoj sreći. Najlakše je da se odreknemo nečeg na par nedelja, a šta kad se završi post? Cilj je da iz korena menjamo sebe deo po deo. Samokontrola, nad svojim prohtevima, i nastavak istog i nakon posta - kazao je on.
Da li se prva i poslednja nedelja posta razlikuju?
- Ne razlikuju se mnogo. Čitav post je strog po sebi. Podrazumeva da se od ponedeljka do petka posti na vodi, a u subotu i nedelju da se priprema hrana na ulju. Na dva praznika se preporučuje riba. Što se tiče prve nedelje ona je intenzivnija u smislu služenja liturgije, a poslednja nedelja je nedelja Hristovog stradanja. Mi se kroz molitvu prisećamo svih tih događaja koji počinju Hristovim ulaskom u Jerusalim i svoj vrhunac imaju u golgotskoj Hristovoj žrtvi i na kraju u njegovom vaskrsenju - pojasnio je sveštenik Pekić i dopunio:
- Smisao posta nije u zameni namirnica, nego je u smanjenju namirnica. To je duboko socijalna dimenzija. Nekada je to značilo smanjujući hranu, višak hrane delilo se onima koji ne mogu da je priušte, ili novac. Smisao jeste, ne da se lišimo nečeg, nego da prepoznamo da smo suštinsko stvoreni kada u doborti, praštanju delimo ljubav sa bližnjima. Bilo bi dobro da vernici dođu u hramove i najbolje da se posavetuje sa svojim parohijskim sveštenicima kako da poste i da spram svojih mogućnosti poste da taj post ne bude još dodatni teret. Vreme je lako, a jaram blag, kaže Hristos i on želi da se mi oslobodimo svoje muke i napetosti u životu, a ne da još više otežamo sebi - rekao je on.