VANDALIZAM ILI UMETNOST? Priča o beogradskim grafitima

Ova umetnička forma, često naslikana na javnim zidovima i površinama, pruža platformu pojedincima da izraze svoje stavove, emocije i identitet na način koji je vidljiv i dostupan svima.

Grafiti se mogu posmatrati kao glasovi ljudi koji se usuđuju da progovore izvan konvencionalnih okvira umetnosti i komunikacije, a samim tim njihove stvaraoce možemo nazvati modernim pesnicima sa zidova. Oni često reflektuju nezadovoljstvo, bunt protiv autoriteta, socijalne nepravde ili političke situacije, a poruke koje nose uvek su lične i prodorne.

Beograd, kao jedan od najživljih gradova na svetu, svakako nije izuzetak od ove kulture, ili supkulture, zavisi koga pitate. Dokle god ima ljudi i praznog mesta na zidu, od praistorije do danas, biće i crteža i poruka da tu prazninu popune. Ova stvaralačka priroda kod čoveka je urođena, ali se često kosi sa vandalizmom i dan danas mnogi autori grafita bivaju uhapšeni upravo zbog toga.

U našem glavnom gradu grafita je mnogo, toliko da bi za njihovo prebrojavanje bile potrebne godine, ako ne i decenije. Kao i u svakoj umetnosti, postoje razlike u kvalitetu izrade i u smislu postojanja nekog dela, pa tako ćemo naći mnogo više šund grafita nego onih koje možemo smatrati umetničkim delima a isto tako i murala (tehnike zidnog slikarstva).

Danas ćemo se posvetiti ovim drugima, a njihove, uglavnom anonimne, autore, zvaćemo umetnicima, što svakako i jesu. Iako su grafiti često povezani s vandalizmom i ilegalnom aktivnošću, postoji i priznanje njihove umetničke vrednosti. Mnogi grafiti umetnici razvijaju svoje veštine, stvarajući složene slike, murale i umetnička dela, koja su danas priznata i cenjena u umetničkoj zajednici.

Grafiti i murali takođe igraju važnu ulogu u oblikovanju urbanih prostora i identiteta. Oni mogu transformisati siromašne ili zapuštene delove grada u živopisne i inspirativne prostore, što umnogome objašnjava visok kvalitet grafita u sivim novobeogradskim blokovima, gde je kultura grafita možda najnegovanija u celom Beogradu. 

Ovaj vid umetnosti često podstiče dijalog i angažman zajednice, pozivajući ljude da se suoče s društvenim pitanjima i razmišljaju o svetu oko sebe. Tako će nastati i možda najčuveniji mural u Beogradu i svojevrsni simbol grada - Mural u Rajićevoj ulici, koji je nastao1984. godine.

Upravo taj grafit radili su studenti i profesor Fakulteta likovnih umetnosti u saradnji sa tadašnjom Jugobankom. Na slici je tadašnji student, a današnji profesor na Akademiji primenjenih umetnosti Mirko Ognjanović. Mural je u dva navrata obnovljen. Najpre 2000. a onda i 2018. godine. 

Kad smo kod zajednice, važno je napomenuti i crtanje i pisanje grafita u svrhu obeležavanja teritorije. Na ovaj način, uglavnom svoje rejone obeležavaju navijačke frakcije. Ovi motivi, kojih ima u svakom delu grada, služe uglavnom kao upozorenje pripadnicima protivničkih navijačkih frakcija da su ušli na tuđu teritoriju i da je potrebno da poštuju neki nepisani kod, kako ne bi izbio problem.

Pored ovoga, grafiti svuda, pa tako i u Beogradu, služe i kao mesna odredišta i lokacije sastajanja. Ova njihova odlika naročito je vidljiva na Dorćolu, koji je ceo oslikan muralima poznatih srpskih, jugoslovenskih, ali i svetskih sportista, umetnika i ljudi svih sfera, koji jesu ili su bili navijači Partizana. U potpisu ispod svakog murala stoji oznaka GTR, koja je skraćenica za Grobarski treš romantizam. 

Grafiti su kompleksna umetnička forma, koja spaja individualnost, bunt i kreativnost u nekonvencionalnom formatu. Kroz ovaj izrađajni medij, pojedinci pronalaze način da istaknu svoje glasove i utiču na svoje okruženje. Bez obzira na kontroverze koje ih prate, grafiti i dalje ostaju snažan izraz otpora, angažmana i slobode izražavanja u savremenom društvu i daju svojevrsni vizuelni identitet gradovima u kojima se nalaze.