Zarobljeni u virtuelnom svetu: Kako društvene mreže tiho preuzimaju kontrolu nad našim mozgom i životima

Društvene mreže su sa pojavom pametnih telefona postale sastavni deo svakodnevnog života velikog broja ljudi. I dok nam omogućavaju da ostanemo povezani sa prijateljima, porodicom i svetom, pristup ovim platformama samo jednim klikom sa sobom nosi i ozbiljne posledice - među kojima je i zavisnost koja se tiho razvija kod sve većeg broja korisnika.

Šta podstiče zavisnost od društvenih mreža?

Društvene mreže ne funkcionišu slučajno - one su dizajnirane tako da privuku i zadrže našu pažnju. Algoritmi nas nagrađuju dopaminom (hormonom sreće) svaki put kada dobijemo lajk, komentar ili novi pratilac. Upravo taj sistem nagrađivanja deluje slično kao kod drugih oblika zavisnosti - što više koristimo mreže, to se teže „isključujemo“ iz njih. Ovaj psihološki mehanizam može dovesti do kompulzivnog ponašanja, gubitka kontrole i sve veće potrebe da budemo stalno online.

Koliko ljudi provodi vreme na mrežama? Globalno i regionalno

Prema istraživanjima, više od polovine svetske populacije koristi društvene mreže, a u proseku ljudi dnevno provode nekoliko sati na ovim platformama, često bez jasne namere osim da „prelistaju“ sadržaje. U SAD-u je prosečno vreme provedeno na mrežama oko 2 sata i 45 minuta dnevno, dok je u Evropi oko 2 sata i 25 minuta dnevno - samo u skrolovanju, bez drugih online aktivnosti poput gledanja videa ili igranja igara.

Šta pokazuju istraživanja za Srbiju i Evropu?

U Srbiji internet koristi velika većina stanovnika, a mladi se posebno ističu po intenzivnoj upotrebi društvenih mreža. Čak 94% mladih navodi da koristi društvene mreže pre spavanja, a veliki broj njih počinje dan proveravanjem notifikacija odmah nakon buđenja.

Prema podacima evropske statistike (Evrostata), oko 59% stanovnika EU aktivno učestvuje na društvenim mrežama, dok u Srbiji taj procenat iznosi 70,3%.

Neka druga istraživanja pokazuju da je među decom i tinejdžerima u više od 40% slučajeva komunikacija tokom dana gotovo isključivo online, što ukazuje na rast problematičnih obrazaca ponašanja.

Glavni pokazatelji zavisnosti

1. Prekomerno vreme provodjeno online:
Kada društvene mreže počnu da zauzimaju više vremena nego škola, posao, hobiji ili porodica - to je prvi alarm da je način korišćenja postao problem.

2. FOMO - strah od propuštanja:
Osobe se osećaju anksiozno ako ne provere obaveštenja, komentare ili najnovije objave, bojeći se da su „nešto propustili“.

3. Zanemarivanje obaveza:
Prioritet postaju lajkovi i interakcije na mrežama umesto realnih obaveza - škola, posao, druženje, pa čak i san.

4. Rizična ponašanja:
U potrazi za većim brojem lajkova i pregleda, neki prihvataju opasne online izazove ili dele sadržaje koji mogu biti štetni po njihovu bezbednost i mentalno zdravlje.

5. Pad koncentracije i pažnje:
Stalni prekidi zbog notifikacija ometaju fokus, otežavaju učenje i dovode do osećaja „mentalne zamorenosti“.

Mentalno zdravlje i društvene mreže

Zavisnost od društvenih mreža nije bez posledica po mentalno zdravlje. Prekomerna upotreba povezivana je sa anksioznošću, depresivnim simptomima i lošim kvalitetom sna. Studije pokazuju da povezani fenomeni kao što su socijalna anksioznost, strah od propuštanja i osećaj emocionalne preplavljenosti mogu biti pojačani stalnom online prisutnošću.

Društvene mreže kao alat, ne zamena za realnost

Društvene mreže imaju nesporne prednosti - omogućavaju brzu komunikaciju, širenje ideja i povezivanje sa ljudima širom sveta. Ali kada preuzmu kontrolu nad našim vremenom, pažnjom i emocijama, prelaze granicu korisnog i prelaze u problematično ponašanje koje može štetiti našem mentalnom zdravlju i kvalitetu života.

Umerenost, svest o sopstvenim navikama i aktivno pravljenje pauza od ekrana mogu pomoći da društvene mreže ostanu koristan alat bez dominacije nad našim životima.