"Ja imam moje dete, makar ranjeno, a oni više nemaju nikoga..." Bolna ispovest majke čija je ćerka teško povređena u krvavom piru Uroša Blažića
20 godina za 21 žrtvu je i više nego nepravedno i krajnje bolno! Adekvatna kazna za ovaj zločin koji je počinio Uroš Blažić ne postoji, jednostavno nema je. Ne možemo da se pomirimo sa tim.
Ovim rečima je majka teško povređene devojke iz Malog Orašja, prokomentarisala jučerašnju presudu koju je Viši sudu u Smederevu doneo protiv Uroša i njegovog oca Radiše Blažića iz Dubone. Blažići su, podsetimo, 12. decembra jednoglasnom odlukom petočlanog veća smederevskog suda osuđeni na maksimalne kazne zatvora u trajanju od po 20 godina zatvora. Povređena devojka je tog krvavog 4. maja 2023. godine teško ranjena i dalje se oporavlja. Podsetimo, Uroš Blažić je u svom krvavom piru ubio devet mladih ljudi, a 12 ranio, te im ostavio trajne posledice.
- Pratila sam suđenje, ali od kuće jer nemam snage da ga gledam. Onog trenutka kada sam videla da je otac, kome je Uroš Blažić ubio dvoje dece, izašao iz sudnice, sve mi je bilo jasno... Kakva je to snaga u tim ljudima, da sve ovo izdrže. Nema reči. Ja imam moje dete, pa makar i ranjeno, a oni više nemaju nikog - kaže majka devojke i dodaje da je tog trenutka, tačnije nakon izraza lica oca koji je u trenu izgubio dvoje dece, besno ugasila televizor.
- Išla sam samo dva puta na suđenje, i to na ono prvo koje je u maju bilo u Smederevu, i na ročište kada je moja ćerka svedočila pred sudom. To je preteško za nas. Imam toliko toga da kažem, ali se bojim ako krenem da pričam da ću im se pridružiti u zatvoru.
Kako je potom objasnila, nadala se da će kazna biti nekim čudom veća.
- Svesni smo bili da po zakonu može da dobije svega 20 godina, ali nekako nadate se, mislite da će se nešto promeniti. Ali to se nije desilo - kaže majka koja i dalje brine i strepi nad ćerkom, koju je Uroš Blažić te večeri izrešetao sa tri hica dok je sa prijateljima sedela u školskom dvorištu u Duboni.
- Moja ćerka je sada bolje, ali i dalje te rane nisu sanirane. Ne znamo ni kada će se to dogoditi, vodimo te bitke. Samo mi znamo kako nam je, ali opet ne mogu ni da zamislim kako roditelji izdržavaju bol i tugu nakon gubitka dece koju im je Blažić zverski ubio.
Ranjena devojka je, ranije, u potresnoj ispovesti, detaljno opisala šta se sve dogodilo tokom krvavog pira, ali je i svedočila na sudu.
- Društvo se okupilo kod spomenika u Ravnom Gaju u Malom Orašju, ali sam ja sa dve drugarice odlučila da odem do škole u Duboni, kako bih se javila i prijateljima koji su tamo bili. Bilo nas negde oko sedam, osam...
- Jedan dečko se šalio kada smo nas tri došle: "Vidi, došle nam Orašanke iako je slavlje kod njih". Smejali smo se, a onda je neko odjednom povikao da legnemo dole. Nismo mislili šta će se nešto strašno desiti. Ali taj dečko je ubrzo počeo da puca po nama. Mene je pogodio u nogu i ruku. Drugarici je pucao u glavu. Vrištala je, a kada je čuo njene krike odlučio je da se vrati do nas i tada joj je jedan drug rekao: "Ćuti, evo vraća se!" Vratio se i onako iz mraka pucao opet na nas. Mene je tada treći metak pogodio u leđa, a ono čega se sećam jeste da je ona zapomagala: "Krvari mi glava, umirem".
Kako je u potresnom svedočenju pred sudskom govornicom navela, nakon rafalne paljbe i ranjavanja ne seća se skoro ničega. Provela je više od tri meseca u bolnici, život joj je visio o koncu, ali je ova hrabra devojka uspela da se izbori i koliko je to moguće oporavi od povreda.
- Moj život više nikada neće biti isti. Zbog tog monstruma ja više nemam prijatelje. Mrtvi su, jer ih je ubio bez ikakavog razloga - zaključila je ova hrabra devojka.
Inače, ona je u krvavom piru ostala je i bez braće od stričeva.
Srbija Danas/Kurir
