Serijski ubica iz Niša: Silovao, pa komadao svoje žrtve, a pre krvavog pira izgovarao je JEZIVE REČI

U američkoj saveznoj državi Floridi za deset dana pronađene su tri mrtve osobe u gradu Tampa, a sve ukazuje na serijskog ubicu. Naime, ubica žrtve masakrira kod autobuske stanice, a građani su u strahu ne noću ne smeju da izađu na ulice. Više o tome čitajte KLIKOM OVDE!

Da ni našu zemlju nisu zaobišli ovako strašni zločini, ni postojanje serijskog ubice pokazuje slučaj kada se na teritoriji bivše SFRJ u posleratnom periodu pojavio brutalni zločinac Miodrag Stole Trifunović, čovek koji je važio za najinteligentnijeg i nažalost, najefikasnijeg serijskog ubicu.

Radosava, svedok sa nasipa u Borči: Videla muškarca sa Janom, ništa čudno se nije desilo

Nikola Dumnić, advokat Zorana Marjanovića: Postupak besmislen, svedočenja nemaju veze sa slučajem

Profilu ovog ubice može se pristupiti s psihološkog aspekta koji je duboko ukorenjen u njegovo detinjstvo. Naime, rođen je u Nišu u problematičnoj porodici. Njegov otac bio je notorni kockar i alkoholičar, te je u njihovu porodičnu kuću dovodio žene sumnjivog morala a svoju suprugu, Stoletovu majku, terao da prisustvuje seksualnom činu sa drugim ženama.

Nezdravo okruženje u kojem je odrastao uticalo je na to da Stole zamrzi ceo ženski rod. Već tada je razmišljao na koji način da se osveti ženama za poniženje kojima je zbog njegovog oca bila izložena njegova majka.

Svoj prvi zločin Trifunović je izvršio u petnaestoj godini života, u Merošini pored Niša, bilo je to krivično delo silovanje. Žrtva mu je bila dvanaestogodišnja devojčica. Kako je strahovala da će ovaj nemili događaj uticati na reputaciju čitave porodice, Stoletova majka rešila je da se sa sinom preseli u Beograd. Čak i nakon preseljenja u prestonicu zemlje, nastavio je da zadovoljava svoje bolesne nagone. 

Neposredno pred početak Drugog svetskog rata, Miodrag Trifunović predstavljao je strah i trepet za parove po beogradskim parkovima u kasnim večernjim satima. 

Interesantan je podatak da je još tokom školovanja pasionirano sakupljao sve što je na srpskom jeziku bilo objavljeno o Džeku Trboseku. Takođe je obožavao i Balzakovu knjigu "Golicave priče". Pored pohotnih likova iz Balzakove proze, Trifunović se divio Trbosekovoj snazi, inteligenciji i snalažljivosti, kao i dvostrukom životu koji je vodio. Tada je odlučio da nadmaši svog idola. U tome je, kako se kasnije ispostavilo – i uspeo. Stole nije vodio dvostruki, već trostruki život.

Mesec dana pre početka svojih manijakalno-ubilačkih pirova iz stana pozorišnog i filmskog glumca Milivoja Mavida Popovića ukrao je periku, brkove, bradu, odela i specijalne umetke za popunjavanje obraza. Zahvaljujući tim rekvizitima skoro godinu dana navodio je na lažne tragove tadašnje operativce Povereništva za unutrašnje poslove grada Beograda.

Prvo ubistvo Stole Trifunović izvršio je 31. januara 1948. godine. Dvadeset dana kasnije Stole, koga je narod u međuvremenu prozvao Fantom, masakrirao je dvadesetdvogodišnju Slavicu. Njeno unakaženo telo spakovao je u dve vreće i bacio u Savu. Fantom je najradije harao po Zvezdarskoj šumi.

 Pesma koju je najčešće pre početka krvavog pira recitovao glasila je:

"Nekad davno, u praistorijsko doba,

Zavijaše moj predak i bio je sretan.

A bio je ružan ko prava Rugoba.

Ali nikad tužan, nikad ko ja setan".

Interesantan je i način na koji je Miodrag Stole Trifunović stupao u kontakt s potencijalnim žrtvama. Devojkama i ženama prilazio je s tugaljivom pričom o bolesnoj supruzi koja je sama ostala kod kuće i kojoj je neophodna pomoć.

Miodrag Stole Trifunović dopao je šaka radnicima Ozne kada je počeo da ubija muškarce ili preciznije rečeno svoje jatake i ortake s kojima je pljačkao diplomatske magacine, prodavnice i kuće. Fatalnu grešku napravio je prilikom podmetanja požara u bifeu "Zlatno burence" koji se nalazio na Zvezdari. Te 1948. godine u Beogradu je registrovano četrnaest Stoletovih ubistava, ali tačan broj njegovih žrtava u prestonici do danas je ostao nepoznat, kao što se ne zna ni koliko je tačno ubio osoba u okolini Niša, kao i u duševnoj bolnici u Toponici u kojoj je jedno vreme bio smešten.

Operativcima Povereništva za unutrašnje poslove grada Beograda - odseka za krvne delikte ispričao je na koji način je u kasnim večernjim satima davio duševne bolesnike u Toponici. Naime, pre egzekucije pažljivo je čekao da utonu u san. Ubijao ih je da bi prisvajao njihova sledovanja cigareta i hrane. U bolnici ta ubistva nikoga nisu interesovala. Svi lekarski izveštaji glasili su identično - bolesnik umro u snu od srčanog ili moždanog udara.

I do danas je ostalo nerazjašnjeno da li su Stoletovi "podvizi" bili samo plod njegove bolesne mašte ili su se  zaista dogodili. U mnogim srpskim gradovima arhiva o zločinima počinjenim krajem tridesetih godina dvadesetog veka bila je uništena. U policijskoj arhivi ne postoje Fantomove fotografije, stoga je danas nemoguće makar i ovlaš rekonstruisati Stoletov pravi izgled.

Najveći serijski ubica sa prostora bivše SFRJ, Miodrag Stole Trifunović, sam je sebi presudio. Kada je završio u zatvoru, rešio je da sve okonča na sebisvojstven način. Naime, iz kreveta je iščupao dve gvozdene šipke, jednu je nabio sebi u usta dok je drugom šipkom probio sebi srce.