Ugašeno sedam života u krvavom pohodu u Leskovcu: Dragan počinio masakr zbog ljubomore, pa nestao - misterija rešena tek nakon 40 dana

Na današnji dan, 27. jula, Srbija se sa jezom seća dva stravična masakra koja su se dogodila u razmaku od pet godina, odnevši ukupno 16 nevinih života.

Iako su oba događaja ostavila duboke ožiljke na celokupno društvo, zločin koji se 2002. godine odigrao u Leskovcu do danas ostaje upamćen po nezapamćenoj brutalnosti, filmskoj potrazi i misteriji koja ga je pratila. Tog kobnog dana, Dragan Čedić je u krvavom pohodu ugasio sedam života i ranio četvoro, ostavivši Leskovac u trajnom šoku.

Ko je bio Dragan Čedić: Od momka iz komšiluka do masovnog ubice

Dragan Čedić (32) nije odavao utisak problematičnog čoveka. Završio je Srednju veterinarsku školu, bio je izuzetno vredan i porodicu je izdržavao prodajući tehničku robu i posuđe na zelenoj pijaci. Ipak, poznanici su primetili da se godinama unazad menjao, razvivši psihičke tikove koji su postajali sve izraženiji i praćeni neobičnim kricima. Iza maske mirnog prodavca, krio se čovek čija je potreba za patološkom kontrolom vodila pravo u tragediju.

25 minuta pakla: Rekonstrukcija zločina na tri lokacije

Njegov smrtonosni pir odigrao se u svega 25 minuta i to na tri različite lokacije u gradu. Naoružan automatskom puškom kalibra 7,62 milimetra, Čedić je svoju misiju smrti započeo 27. jula u 23:55, kada je upao u bilijar klub "Sedam". Tamo je glasno prozvao Nenada Lukića (30) i pokosio ga rafalom, dok je vlasnika kluba teško ranio.

Odmah zatim, svojim automobilom marke "vartburg", dovezao se do porodične kuće svoje bivše supruge Biljane (28). Nešto posle ponoći, upao je unutra i otvorio vatru. Usmrtio je Biljanu, njene sestre Ivanu (31) i Jelenu (25), Jeleninog supruga Bobana (24), kao i komšinicu Jelenu Zlatković, dok je jednu Biljaninu drugaricu okrznuo metak. Očevici su svedočili da su poslednje reči nesrećne Biljane bile: "Evo Čede". Pukom srećom, na spratu kuće su spavale dve devojčice - sedmomesečna beba i dvogodišnje dete, koje su ostale nepovređene.

Kao da to nije bilo dovoljno, Čedić se odvezao 400 metara dalje do kuće tetke ubijenih sestara. Deset minuta nakon masakra u kući, upao je i usmrtio Biserku Ristić, a njenog muža i sina teško ranio.

Život u "zlatnom kavezu" i kobna ljubomora

Krvavi pir bio je kulminacija Čedićeve bolesne ljubomore. Njegova supruga Biljana je godinama živela u takozvanom "zlatnom kavezu". Čedić joj je branio apsolutno sve - od odlaska na sestrinu svadbu do prisustvovanja pomenu rođenom ocu. U oktobru 2001. godine, Biljana je sa ćerkom pobegla od njega, nakon čega je započela vezu sa Nenadom Lukićem - prvom žrtvom ovog masakra. Čedić, ne mogavši da podnese razvod i gubitak kontrole nad njenim životom, odlučio se na krvavu osvetu.

Misterija duga 40 dana: Najveća potera na jugu Srbije

Nakon što je u crno zavio četiri porodice, Dragan Čedić je nestao bez traga. Njegov napušteni "vartburg" brzo je pronađen u ataru sela Donja Jajina. Usledila je jedna od najvećih potera u istoriji Jablaničkog okruga. Policija, žandarmerija i specijalne jedinice iz Beograda danonoćno su pretraživale teren uz pomoć helikoptera. Roditelji su preko medija molili sina da se preda, ali odgovora nije bilo.

Misterija je rešena tek 40 dana kasnije, kada su meštani sela Donja Jajina, koseći livadu, u šipražju pronašli Čedićevo beživotno telo. Presudio je sam sebi hicem iz pištolja. Zbog ovog zločina, u Leskovcu je 29. jula proglašen dan žalosti, a krivični postupak je obustavljen smrću osumnjičenog.

Prokletstvo 27. jula: Podsećanje na Jabukovac

Kao stravična podudarnost, tačno pet godina kasnije, 27. jula 2007. godine, dogodio se još jedan masovni zločin koji deli ovaj datum. U selu Jabukovac, gastarbajter Nikola Radosavljević je ubio devet i ranio dve osobe. Za razliku od Čedića koga je vodila jeziva patološka ljubomora, utvrđeno je da je Radosavljević bolovao od akutne paranoidne psihoze i verovao da je žrtva "vlaške magije". On nije uspeo u pokušaju samoubistva na groblju zahvaljujući brzoj reakciji policije, te je proglašen neuračunljivim i upućen na doživotno psihijatrijsko lečenje.

Ove dve tragedije trajno su obeležile 27. jul kao jedan od najcrnjih dana u modernoj hronici Srbije, a ožiljci koje su ostavile u Leskovcu i Jabukovcu i danas podjednako bole.

Srbija Danas/Nenad Đukić