Donesen novi zakon koji može da zabrani polaganje za B kategoriju: Vozači se žale da gazi ljudska prava, a evo kakva je situacija u Srbiji
Zakon koji predviđa zabranu polaganja za B kategoriju već je izazvao burne reakcije među vozačima širom sveta, uz optužbe da se zadire u osnovna ljudska prava. Ipak, ovakva mera otvara važno pitanje i za Srbiju - koliko su postojeća pravila za mlade vozače zaista dovoljna i da li bi dodatne kazne mogle povećati bezbednost u saobraćaju?
Američka savezna država Tennessee uvela je od 1. jula 2025. godine novi zakon kojim se maloletnim osobama koje su sudski proglašene krivim za vršnjačko nasilje ili digitalno nasilje privremeno oduzima pravo na upravljanje vozilom u trajanju od jedne godine. Mera je izazvala veliku pažnju jer direktno pogađa jednu od najvažnijih sloboda mladih u SAD, mogućnost samostalne vožnje.
Zašto maloletnici u SAD već imaju vozačka prava?
Za razliku od Srbije, gde je punoletstvo uslov za samostalno upravljanje vozilom, u većem delu Sjedinjenih Američkih Država mladi mogu da započnu proces vožnje već sa 15 ili 16 godina. Najpre dobijaju takozvanu učeničku ili ograničenu vozačku dozvolu, koja im omogućava da voze uz nadzor roditelja ili staratelja, uz ograničeno vreme i zabranu vožnje u kasnim večernjim satima, nešto poput probne vozačke dozvole u Srbiji.
Kako stiču iskustvo i ispune zakonske uslove, mladi relativno brzo dobijaju punu vozačku dozvolu, često još dok su maloletni. U američkoj kulturi automobil predstavlja simbol samostalnosti, odlaska u školu, na posao i društvene aktivnosti, pa je vozačka dozvola izuzetno važna privilegija za tinejdžere.
Upravo zbog toga država ima mogućnost da tu privilegiju koristi kao sredstvo sankcije.
Šta znači "oduzimanje prava na vožnju na godinu dana"?
Kada maloletnik u Tenesiju bude pravosnažno osuđen za nasilje među vršnjacima ili uznemiravanje putem interneta, sud mu izriče meru kojom:
- ako već ima vozačku dozvolu, ona se privremeno suspenduje na 12 meseci,
- ako još nema dozvolu, zabranjuje mu se da je dobije tokom naredne godine.
Drugim rečima, mladom licu se ili oduzima postojeće pravo na vožnju ili mu se privremeno onemogućava da to pravo stekne. Cilj je da kazna bude neposredno osetna i da utiče na promenu ponašanja.
Zakon ipak ostavlja prostor za ublažavanje mere za one koji su prvi put prekršili zakon. Takvi tinejdžeri mogu podneti zahtev za tzv ograničenu vozačku dozvolu. Ona dozvoljava vožnju isključivo u jasno definisane svrhe:
- odlazak u školu i povratak kući,
- odlazak na posao,
- odlazak na verske obaveze.
Vožnja do društvenih okupljanja, zabava, sportskih aktivnosti i neobaveznih izlazaka nije dozvoljena. Sud precizno određuje vreme i rutu kretanja, čime se strogo kontroliše korišćenje vozila.
Da li bi sličan model zakona imao smisla i u Srbiji?
Iako pravni sistemi Srbije i SAD funkcionišu različito, primer iz Tenesija ponovo otvara pitanje odgovornosti mladih u saobraćaju. U Srbiji već postoje stroga pravila za vozače sa probnom vozačkom dozvolom, uključujući ograničenja snage vozila, brzine kretanja, zabranu noćne vožnje i nultu toleranciju na alkohol.
Koja ograničenja važe za probnu B vozačku dozvolu u Srbiji?
Vozači sa probnom B vozačkom dozvolom u Srbiji podležu strožim pravilima nego ostali učesnici u saobraćaju. Maksimalna dozvoljena brzina je 110 km/h na autoputu i 90 km/h na motoputu, dok se na ostalim putevima sme voziti najviše do 90% propisanog ograničenja. Zabranjena je vožnja u periodu od 23.00 do 06.00 časova, kao i konzumiranje alkohola i korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje. Vozilo mora biti obeleženo oznakom "P".
Probni vozači ne smeju da upravljaju automobilom jačim od 80 kW, osim ako se u vozilu nalazi iskusni vozač sa najmanje pet godina važeće vozačke dozvole. Maloletni vozači ne smeju da voze bez pratnje odrasle osobe sa vozačkom dozvolom i ne mogu prevoziti veći broj putnika. Probna dozvola važi najčešće dve godine, odnosno do navršene 21. godine života.
Ipak, statistika pokazuje da mladi vozači i dalje učestvuju u velikom broju saobraćajnih nezgoda, često zbog neiskustva, rizičnog ponašanja i nepoštovanja propisa. Zbog toga se u javnosti sve češće postavlja pitanje da li bi dodatne sankcije, edukativne mere ili strožija kontrola od strane saobraćajne policije mogle dodatno unaprediti bezbednost.
Uvođenje modela u kome se određena prava privremeno ograničavaju kao posledica neodgovornog ponašanja moglo bi imati preventivni efekat i u Srbiji, uz poštovanje važećih zakona i prava maloletnika.
Bez obzira na moguće zakonodavne promene, poruka ostaje jasna - odgovorno ponašanje u saobraćaju, poštovanje pravila i međusobno uvažavanje predstavljaju osnov bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.
