Član Putinove "Jedinstvene Rusije" poručuje: Ofanzivna Srbija - "ako hoćeš mir, spremaj se za rat"

Viktor Kolbanovski, direktor Balkanskog centra za međunarodnu saradnju i član Putinove "Jedinstvene Rusije" u autorskom tekstu povodom najnovijih događaja na Kosovu i Metohiji kada je uhapšen i brutalno prebijen direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić kaže da Srbija odlučno, u saradnji sa Rusijom mora da odgovori na ove provokacije i predlaže dva modela. 

- 26. marta u Kosovskom Mitrovici teško naoružan odred terorista je napao mirni skup Srba sa severa Kosova, pretučeno je na desetine ljudi. Uz primenu nasilja bio je uhapšen i izbačen sa teritorije pokrajine rukovodilac Kancelarije za poslove Kosova i Metohije u Vladi Republike Srbije Marko Đurić - mavodi direktor Balkanskog centra za međunarodnu saradnju.

- Ova banditska akcija kosovskih separatista bi trebalo da postane veliki gvozdeni ekser u poklopac sanduka sa ostacima "pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine". U tom sanduku, nadam se, takode će biti pohranjeni mitovi o skorom istorijskom pomirenju Srba i Albanaca na "svetlom putu" učlanjenja Srbije u Evropsku uniju. Ove iluzije uznemiravajućom brzinom rađale su se tokom nekoliko poslednjih meseci u srpskim umovima, ali pri tome istom takvom brzinom su se razbijale o oštro kamenje žestoke politike koju na Balkanu vode SAD i EU - piše dalje.

Uoči istupanja stranke "Srpska lista" iz sastava vladajuće koalicije u Prištini pravo je vreme da se očita panihida "pravno obavezujućem sporazumu" o secesiji Kosova i ostalim obaveznim atributima evropskog puta Srbije. Ali pre toga treba se setiti događaja od pre pet godina i izvući pouke iz još jednog zlosrećnog sporazuma koji se naziva Briselski. 19. aprila 2013. godine SAD i EU su u ultimativnoj formi naterali Srbiju da pomeri proces regulisanja kosovskog pitanja sa nivoa SB UN i da preda rukovodeća ovlašenja mirovnog procesa Evropskoj uniji. Ovu odluku je tada prećutno odobrila Moskva uz zvuke svima nama dobro poznate političke mantre da "Rusi ne mogu biti veći Srbi od Srba". Mada je u tom trenutku Rusija već dobro razumela da to otvara direktan put realizaciji ekspanzionističkih težnji Zapada prema Ukrajini. Tako se i dogodilo - u novembru 2013. godine u Kijevu je započeo "evromajdan" - Kolbanovski navodi.

- Kakvi politički skeleti mogu da se kriju iza "pravno obavezujućeg sporazuma" o secesiji Kosova? Sasvim je jasno da će sledeći "domaći zadatak" Zapada prema Srbiji biti usvajanje antiruskih sankcija i početak faktičkog procesa stupanja Srbije u NATO. Pored toga, Srbija će morati da zakonodavno usvoji paket evropskih standarda u oblasti rodne politike i prava LGBT-manjina. Ako prve dve tačke vode do kraha srpske državnosti i nacionalne politike, poslednja će značiti razaranje samih stubova srpskog društva - upozorava on.

Albanci zarobili troje novinara RTS i petoro advokata na Kosovu i Metohiji

Takođe navodi da je zaključak očigledan. Ishitreno srpsko-albansko pomirenje pod ultimativnim zahtevima SAD i EU je iluzija i opasna klopka za Srbiju i Balkan u celini. Koji dalji koraci i principi mogu da budu realizovani u procesu regulisanja kosovskog pitanja?

Prvo - to je prelazak sa diplomatske odbrane u napad. Za pet godina postalo je sasvim jasno da Brisel nije u stanju da nepristrasno rukovodi regulisanje kosovskog problema. Na dnevnom redu je pojava novih formata. Srbija ima dobre perspektive da pređe sa odbrambene diplomatske taktike u ofanzivnu, ali radi toga treba odbaciti iluzije "evropske integracije" i maksimalno iskoristiti resurse strateških partnera i saveznika Srbije, pre svega Rusije, Kine i drugih zemalja koje nisu priznale Kosovo.

Đurić poslao poruku Albancima: Oni koji prete Srbima hapšenjem, trebalo bi najpre sebe da uhapse

Drugi princip glasi - "ako hoćeš mir, spremaj se za rat". Kosovski separatisti moraju dobro da shvate da svako banditsko delovanje i provokacija protiv srpskog stanovništva u pokrajini vodi ka neopozivoj i snažnoj reakciji sa srpske strane. I da kosovske Albance koji vrše nasilje nad kosovskim Srbima neće spasiti ni SAD, ni bilo koji drugi zapadni pokrovitelji. Zlatno pravilo neopozivosti odmazde dokazalo je svoju efikasnost u toku likvidacije banditskih terorističkih formacija na teritoriji Rusije, u Siriji, to pravilo je kamen-temeljac politike Izraela. Rusko-sprska vojno-tehnička saradnjaje dobra osnova za formiranje te linije. Sada nije 1999. godina i pitanja snabdevanja oružanih snaga Srbije visokopreciznim oružjem rešavaju se na potpuno drugim načelima. Ali ipak, glavni faktor u tom pitanju ostaje politička volja i odlučnost rukovodstva Srbije da osigura teritorijalnu celovitost zemlje i formira istinske garancije bezbednosti srpskom narodu".