"Fruškogorski koridor" ključna tačka Balkanskog poluostrva: Projekat koji je plod politike Aleksandra Vučića i strateške vizije za budućnost Srbije

Fruškogorski koridor predstavlja ključni infrastrukturni projekat koji ima za cilj povezivanje Novog Sada sa granicom prema Bosni i Hercegovini, prolazeći kroz Rumu, Šabac i Loznicu

Ovaj važan saobraćajni pravac, čija je izgradnja započela 1. maja 2021. godine, treba da bude završen do kraja 2026. godine, prema najnovijim procenama. Po završetku, Fruškogorski koridor će omogućiti najkraću i najbržu vezu između Srbije, Bosne i Hercegovine i Rumunije, što će značajno unaprediti regionalnu povezanost, privrednu saradnju i infrastrukturnu mrežu.

Trasa Fruškogorskog koridora prostire se kroz planinsko-ravničarski teren u sremskom delu Vojvodine, a projekat ima višestruki značaj. Osim što će doprineti rastu i razvoju ključnih gradova na trasi, kao što su Novi Sad, Ruma, Šabac i Loznica, koridor će značajno rasteretiti urbana područja od prekomernog saobraćaja. Uklonjenjem teških teretnih vozila sa glavnih saobraćajnica, smanjiće se zagađenje, povećati bezbednost saobraćaja i olakšati svakodnevni život građana. Takođe, ovaj projekat ima i ekološki značaj jer će doprineti smanjenju negativnog uticaja tranzitnog saobraćaja na Nacionalni park Fruška gora.

Koridor će se prostirati kroz nekoliko ključnih građevinskih objekata, među kojima se izdvaja najduži tunel u Srbiji, kao i impozantan most na Dunavu kod Petrovaradina, koji će biti dug oko 1,7 kilometara. Osim toga, koridor će imati četiri trake širine 3,5 metra, sa predviđenim brzinama kretanja od 60 do 100 km/h. Iako se ne radi o auto-putu, već o motornoj saobraćajnici, projekt je dizajniran tako da obezbedi nesmetano kretanje vozila i efikasnu povezanost regiona. Trasa će imati i 14 denivelisanih raskrsnica, što će dodatno poboljšati protočnost saobraćaja. Takođe, planira se izgradnja pešačko-biciklističkog tunela i tunela za motorni saobraćaj u Petrovaradinu, kao i dvocevnog tunela "Iriški venac" dužine 3,5 kilometra.

Šta povezuje Fruškogorski koridor?

Koridor je podeljen u četiri deonice ukupne dužine 47,7 kilometara, od kojih svaka od njih igra ključnu ulogu u povezivanju ključnih regionalnih centara i omogućavanju brže povezanosti između Srbije, Bosne i Hercegovine i Rumunije. Deonice obuhvataju trasi od Novog Sada do granice sa BiH, uključujući ključne tačke poput petlji "Kać", "Ruma Istok", "Petrovaradin Istok" i "Iriški venac". Ovaj pravac povezaće Novi Sad, Rumu, Irig, Šabac i Loznicu, što će omogućiti brži i lakši transport ljudi i roba kroz centralni deo Vojvodine.

Fruškogorski koridor će se spajati sa budućim auto-putem Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, a najvažniji deo projekta biće most na Dunavu kod Petrovaradina koji će povezivati Novi Sad sa Petrovaradinom i dalje ka Rumi. Izgradnja mosta i povezivanje sa auto-putem imaće dugoročan pozitivan uticaj na saobraćajnu infrastrukturu, čineći je efikasnijom i konkurentnijom.

Povezivanje sa komšijskim državama

Fruškogorski koridor nije samo važan za Srbiju, već i za region, jer će doprineti boljoj povezanosti sa susednim državama, posebno Bosnom i Hercegovinom, Rumunijom i Hrvatskom. Kroz povezivanje ključnih saobraćajnih pravaca, projekat će olakšati transport i trgovinu sa zemljama regiona, što će imati pozitivan efekat na privredu i ekonomski rast. Takođe, bolja povezanost sa zapadnim delom Srbije i jugoistočnim delom Rumunije unaprediće pristup novim tržištima i pospešiće razvoj privrede u Vojvodini.

Status izgradnje i planirani završetak

Trenutna procena je da će Fruškogorski koridor biti završen do kraja 2026. godine. Ovaj rok je postavljen na osnovu jasnog plana i dinamičkog praćenja napretka radova. Iz ministarstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu navedeno je da će radovi biti završeni na vreme, uz napomenu da iako mogu nastati manja kašnjenja, najvažnije je da projekat bude obavljen temeljno i u skladu sa planiranim standardima.

Ovaj projekat je samo jedan od mnogih infrastrukturnih poduhvata koji doprinose modernizaciji zemlje i poboljšanju kvaliteta života građana. Njegova realizacija jasno pokazuje posvećenost vlasti na čelu sa Vučićem u razvoju infrastrukture i stvaranju uslova za brži ekonomski rast.

Uticaj na saobraćaj i privredu

Kada bude završen, Fruškogorski koridor će značajno uticati na saobraćajnu dinamiku u Srbiji. Naime, koridor će omogućiti premještanje teretnog saobraćaja sa urbanih područja kao što su Novi Sad i Irig, gde su do sada saobraćajna zagušenja predstavljala problem. 

Smanjenje broja teških kamiona u gradovima poboljšaće kvalitet života stanovnika, smanjujući buku i zagađenje vazduha. Takođe, izgradnja ovog koridora pozitivno će se odraziti na regionalnu poziciju Srbije, jer će omogućiti brži pristup važnim trgovinskim putevima, smanjujući vreme putovanja i transporta roba.

U krajnjem, Fruškogorski koridor je još jedan u nizu infrastrukturnih projekata koji dokazano doprinose održivom razvoju Srbije, stvarajući temelje za modernu i povezaniju budućnost zemlje. Ovaj projekat je direktna posledica uspešne politike predsednika Aleksandra Vučića, koja se fokusira na unapređenje infrastrukture, jačanje regionalnih veza i poboljšanje životnog standarda građana.