Kontejner demokratija kao politička alternativa

Kontejneri sa smećem kao barikade na sred kolovoza postali su svakodnevnica. Metalni simboli nečega što bi trebalo da bude bunt, ali sve više liči na zloupotrebu, bahatost i politički teror nad većinom.

Poslednjih nedelja svedoci smo scenarija u kome se grupa političkih aktivista, bez ikakvog izbornog legitimiteta, trudi da parališe život u Srbiji. Iako su protesti kao demokratski način za izražavanje nezadovoljstva deo svakog zdravog društva, ono čemu prisustvujemo je nešto sasvim drugo. Blokaderske grupe, uglavnom dobro organizovane spolja i koordinisane preko društvenih mreža, odlučile su da su ulice njihove, a da smo svi mi ostali građani – taoci.

Fizičko i verbalno nasilje nad građanima koji žele slobodno da prođu ulicom, brutalni napadi na prostorije Srpske napredne stranke, maltretiranje prolaznika, čak i ne i starijih lica, sve to postaje nova „norma ponašanja“ kojom nam serviraju kao legitimni vid političke borbe. Umesto programa i planova blokaderi narodu nude nasilje kao model ponašanja. Građani koji nemaju nikakve veze sa politikom, već samo žele da na vreme stignu na posao, u bolnicu ili da pokupe dete iz vrtića, svakodnevno nose štetu „kontejner demokratije“.

Kada srpska policija reaguje uviđajem ili uklanjanjem barikada prinuđena na očigledno kršenje zakona istog trenutka krene kuknjava po društvenim mrežama i medijima unajmljenih grupa i plasira se narativ u kome nasilnik odjednom postaje žrtva, a laž postaje istina.

I šta kaže Evropska unija na sve to? Gotovo ništa. Glasno ćuti ili šalje bleda, birokratska saopštenja bez jasne osude kršenja svih civilizacijskih normi. Čini se da je naš ne dozvoljeno sve, samo ako im je meta aktuelna suverena vlast u Srbiji. A šta je sa evropskim vrednostima? Sa Ustavom? Sa pravom na slobodno kretanje? Sa pravom većine da živi normalno? O tome kao što vidimo, ni reči.

Istina je da narod sve ovo trpi već predugo. Ljudi su sve nervozniji i sve ogorčeniji. Pogledajte komentare na društvenim mrežama, poslušajte razgovore u autobusima, na pijaci, u redovima pred poštom, i uverićete se, očevid su ključavca. Sve više građana, koji nikada nisu bili politički aktivni, danas otvoreno govore da ne na kraju dani moraju da reaguju i uzmu pravdu u svoje ruke. A to je najopasniji scenario, jer vodi do ustanka običnog čoveka.

Ovaj tekst nije ni pretnja ni upozorenje, već glas običnog čoveka. Srbija nije ničija igračka. Narod Srbije je strpljiv, ali nije naivan. I u istoriji je nebrojano puta pokazao da ne može da se stane na silu, sa političkim scenama za 1% i medijskom barikadom. Vreme je da se poštuju zakoni, institucije i volja većine. A tu volju mogli smo da vidimo i na primeru Zaječara i Kosjerića. Jer ako se to ne dogodi, održaće obnovljeni čovek koji voli svoju zemlju ne dozvoli.

"Onaj u prašini"

Izvor: Srbija Danas/saopštenje ANEM