MILION DOJAVA O BOMBI, A NIJEDNA PRAVA: Evo zašto je u 99% slučajeva svaka i LAŽNA!

U poslednjih nekoliko godina svedoci smo velikih terorističkih napada koje potresaju metropole širom sveta, ali takođe i brojnih lažnih dojava o bombama. Ovakve dojave dešavaju se gotovo svakog meseca i to po nekoliko puta.

Tako i danas, pre samo nekoliko časova se sa telefonske govornice desio anonimni poziv u makedonskom parlamentu Sobranju o navodno postavljenoj bombi. Svejedno, antiteroristička jedinica se aktivirala i proverila unutrašnjost i prostor oko zgrade i utvrdila - ono što je ishod u 99% slučajeva - da nema nikave eksplozivne naprave. Više o tome čitajte KLIKOM OVDE.

Samo prethodne, 2016. godine, dojave su bile brojne, kako u Srbiji, tako i u svetu.

Dojava o bombi za zgradu suda u Novom Sadu, sud i biblioteka u Prokuplju, Viši sud u Beogradu, sud u Užicu, za banku na Novom Beogradu... bile su samo neke od dojava kod nas u Srbiji. U svetu se ne mogu ni prebrojati: za putnički avion u Indiji, metro stanice u Grčkoj, železničku stanicu u Nemačkoj, železničku stanica u Moskvi, sedam zgrada na Harvardu, aerodrome u Ženevi i Briselu, kancelarije Bi-Bi-Sija u Londonu itd...

HRVATI SE PLAŠE DA IH NE BOMBARDUJEMO: Strahuju od naoružavanja SRPSKE VOJSKE

Kako kaže srpski kriminolog Zlatko Nikolić, postoje bar tri razloga, odnosno tri tipa ljudi koji se služe lažnim dojavama o bombama.

- Među jednim su, mada ih manje ima, tzv. „pakosni“ voajeristi, koji vole da vide gužvu i haos koji izazovu svojom dojavom. Kad iselite celu zgradu suda ili neki sličan objekat – to je pravi haos. Danas kad se desi takva situacija, kao da ima manje panike, jer su ljudi već oguglali na to. A uzbunjivači uživaju gledajući sav taj haos sa strane, negde u blizini - rekao je Nikolić za SrbijaDanas.com.

- Među drugom grupom ljudi su tinejdžeri – oni koji bi želeli ovakvom situacijom da izbegnu neki pismeni zadatak ili kontrolnu vežbu. Često nagovore nekog svog druga da dojavi bombu, a onda se svi izađu iz škole. I tako prođe ceo čas i sve se svede na to „šalili smo se“. To im dođe kao neka vrsta dodatne zabave, a to uopšte nije normalno. A kao treći, najozbiljniji slučaj, javlja se uglavnom u vezi sa sudskim procesima, jer žele da prekinu ili odlože isti. Imaju nameru često i da nanesu štetu nekoj političkoj stranci. I onda se nakon izgubljenog vremena za evakuaciju lažnom dojavom o bombi sudski proces ne može vratiti, niti odložiti za sutra, već tek posle nekoliko meseci - napominje kriminolog.

MIODRAG LINTA UPOZORAVA : U Bosni ne žele mir!

Međutim, da li smo se nekad zapitali – da li i zašto postoji dojava o bombaškom napadu ako iza nje postoji konkretna namera da se pričini šteta?

- Oni koji ih postave nikad ne javljaju o njima. Ali, policija mora da reaguje, čak iako ponekad unapred znaju da je reč o lažnoj dojavi. Upravo zbog sumnje u mogućnost: „šta ako jeste?“. Uglavnom, dakle u skoro 99 % slučajeva, kad je bombaški napad realizovan – njemu nije prethodila dojava, jer zločinci tad žele da naprave štetu nečemu odnosno nekome – kazao je Nikolić.