Nova S ponovo obmanjuje javnost: Profesor iz Ljubljane izneo niz netačnih tvrdnji o događajima u Rektoratu

Tekst portala Nova S, u kojem profesor sa Univerziteta u Ljubljani Marko Milosavljević komentariše ulazak policije u zgradu Rektorata u Beogradu, zasniva se na nizu tvrdnji koje su u velikoj meri pravno neutemeljene ili pogrešno interpretirane. Iako je pitanje autonomije univerziteta legitimna tema i deo evropske akademske tradicije, način na koji je ta autonomija predstavljena u ovom slučaju izlazi iz okvira stvarnog pravnog značenja tog pojma.

Pogrešno tumačenje autonomije univerziteta

Profesor Milosavljević u svojoj izjavi uvodi koncept "teritorijalne autonomije" univerziteta, što predstavlja ozbiljan problem već na nivou osnovne definicije. Univerzitetska autonomija u evropskom pravnom prostoru odnosi se pre svega na akademske i institucionalne slobode, slobodu nastavnog programa, izbora kadrova i naučnog rada, ali ne podrazumeva nikakav oblik teritorijalnog imuniteta od delovanja državnih organa. Univerziteti nisu izdvojene pravne teritorije poput diplomatskih misija, niti postoje propisi koji bi ih štitili od primene zakona u slučaju krivičnih istraga.

Policija ne mora da traži dozvolu rektora

Posebno sporna je tvrdnja da policija ne može da uđe u prostorije univerziteta bez saglasnosti rektora ili dekana. Takvo tumačenje direktno je u suprotnosti sa pravnom praksom, kako u Srbiji, tako i u državama Evropske unije. Kada postoji nalog tužilaštva ili suda, policija ima zakonsko ovlašćenje da izvrši pretres bez odobrenja uprave institucije. Suprotno tumačenje vodilo bi apsurdnoj situaciji u kojoj bi rukovodstvo bilo koje ustanove moglo da blokira sprovođenje krivične istrage, što nije slučaj ni u jednom uređenom pravnom sistemu.

Pravna praksa u Evropi govori drugačije

U tom kontekstu, ocena da je ovakav postupak "nezamisliv bilo gde u Evropi ili svetu" takođe ne odgovara činjenicama. Policijske intervencije u javnim institucijama, uključujući univerzitete, redovna su pojava kada za to postoji pravni osnov. Praksa u zemljama poput Nemačke, Francuske ili Španije jasno pokazuje da se zakon primenjuje jednako na sve subjekte, bez obzira na njihov društveni ili institucionalni značaj.

Opasna relativizacija pojma terorizma

Najproblematičniji deo izjave odnosi se na kvalifikaciju događaja kao "terorističkog čina". Takva formulacija predstavlja ozbiljnu zloupotrebu termina koji u pravnom i bezbednosnom smislu ima jasno definisano značenje, podrazumeva nasilje nad civilima sa ciljem izazivanja straha i postizanja političkih ili ideoloških ciljeva. Policijska akcija sprovedena po nalogu nadležnog tužilaštva, u okviru istrage, ne može se podvesti pod takvu definiciju, bez obzira na politički ili društveni kontekst.

Šta zakon zaista kaže o policijskim ovlašćenjima

Dodatnu konfuziju unosi i tvrdnja da je ulazak policije u univerzitet opravdan isključivo u slučajevima terorističke pretnje ili prisustva naoružanog lica. U stvarnosti, pravni standardi su znatno širi. Dovoljan osnov za postupanje jeste postojanje naloga u okviru krivične istrage, uključujući slučajeve sumnjivih smrti, što je u ovom slučaju bio povod za delovanje nadležnih organa.

Neutemeljena poređenja sa ratnim pravom

Na kraju, poređenje sa zaštitom bolnica i univerziteta u ratu dodatno skreće raspravu u pogrešnom pravcu. Ženevske konvencije regulišu ponašanje u oružanim sukobima i štite medicinske objekte od vojnih napada, ali nemaju nikakve veze sa policijskim ovlašćenjima u mirnodopskim uslovima. Mešanje ova dva potpuno različita pravna okvira doprinosi pogrešnom razumevanju situacije.

Politička retorika umesto pravne argumentacije

Sve navedeno ukazuje da je u ovom slučaju došlo do ozbiljnog preplitanja političkih ocena i pravnih činjenica. Umesto precizne analize, javnosti su ponuđene tvrdnje koje ne odražavaju stvarni pravni okvir, čime se dodatno podižu tenzije i otežava racionalna rasprava o odnosu države i univerziteta.