Osniva se novi državni fakultet - Blokaderi besni zbog srbistike, srpske istorije i ruskog jezika

Novi fakultet bi nastao izdvajanjem tri postojeća departmana – za istoriju, srbistiku i ruski jezik i književnost – iz sastava Filozofskog fakulteta. Ova odluka, kako navode iz Ministarstva, ima za cilj jačanje identitetskih nauka i očuvanje nacionalne kulturne i obrazovne tradicije.

Profesor dr Dejan Antić, istoričar sa Univerziteta u Nišu, ocenjuje da je reakcija dela javnosti na ovu inicijativu pokazatelj dubokih ideoloških podela u društvu. Kako kaže, u trenutku kada su mnoge evropske zemlje institucionalno uredile proučavanje sopstvenog nacionalnog identiteta, u Srbiji i dalje postoji otpor prema svemu što u imenu nosi prefiks "srpski". 

Antić smatra da je ideja o Fakultetu srpskih studija odraz odgovornosti prema tradiciji, nauci i budućnosti naroda.

"Vidim da je ovih dana levoliberalni svet u našoj zemlji skočio kao oparen na pomen osnivanja Fakulteta srpskih studija u Nišu. Šokirao ih je predlog odluke Vlade Srbije koji je usledio na inicijativu Grada Niša i grupe uglednih i afirmisanih niških univerzitetskih profesora, istoričara, srbista i slavista.

Teško prihvataju činjenicu da postoje ljudi koji se usuđuju da pokažu interesovanje i odgovornost za očuvanje temeljnih identitetskih nauka i nacionalnog identiteta. Još teže im pada što se to dešava u eri kada se, pod plaštom – modernosti – sistematski urušavaju sve iskonske vrednosti srpskog naroda, a na njihovo mesto nameću anarhizam i državorušilaštvo.

Prefiks "srpski" za njih je problem. Izbezume se čim čuju da bilo šta u Srbiji nosi svoje nacionalno obeležje. Sve što je srpsko predstavljaju kao retrogradno, zaostalo i nepoželjno, dok s nostalgijom i čežnjom gledaju ka Varaždinu, Zagrebu i zapisuju mudre Severinine misli, uvereni da se upravo tamo u susjedstvu kriju merila evropskog modernizma.

Njihovi mediji i novinari utrkuju se da ocrne samu ideju o – srpskim studijama – ali zato pažljivo kriju od javnosti da u europskoj Hrvatskoj, na prestižnom državnom Sveučilištu u Zagrebu, tri i po decenije uspešno funkcioniše Fakultet hrvatskih studija. 

Tamo se, bez ikakvih ideoloških prepreka, izučavaju "hrvatska povijest" "kroatologija" "hrvatski latinitet" – i čitav niz sličnih disciplina koje nikome ne smetaju, jer se u Evropskoj uniji podrazumeva da jedna država ima pravo da proučava i neguje sopstveni nacionalni identitet.

Njima nije problem što postoji Fakultet hrvatskih studija u Zagrebu, ili slične visokoškolske ustanove u Rumuniji, Mađarskij, Bugarskoj, ili na Kipru. Problem je samo ako se neko u Srbiji usudi da nešto nazove srpskim.

A nije im smetalo kada su poslednju deceniju studije istorije, srbistike i slavistike u Nišu bile sistematski marginalizovane, kadrovski desetkovane, programski oslabljene i razvojno unazađene. 

Nije ih brinulo kada su se pojedini "prosvetitelji" zalagali da se te discipline ukinu, jer, šta će srpskoj deci istorija i srbistika u 21. veku. Šta će, uostalom, Filozofskom fakultetu istorija i srbistika, kada "ne upisuju dovoljan broj studenata", kada su "finansijski teret" fakultetu i kada je njihov profesorski kadar, po mišljenju istih, "suviše patriotski nastrojen"?

Danas im smeta što državno rukovodstvo Srbije, na čelu sa predsednikom Vučićem i Vladom Srbije, vodi odgovornu nacionalnu politiku i nastoji da sačuva identitetske naučne discipline od potpunog gašenja. Smeta im i to što se, po uzoru na mnoge evropske zemlje, upravo u Nišu podiže bedem očuvanja nacionalne svesti, istorije, jezika, književnosti i kulture. Svega onoga bez čega bi, kao narod, izgubili sopstveno ime i prezime.

Ali neka svako radi svoj posao. Možda oni i imaju rezervnu državu, ali na desetine profesora koji su pokrenuli ideju o zaštiti Srpskih studija, osim Srbije nemaju drugu Otadžbinu.

U ovim složenim geopolitičkim okolnostima, u svetu koji stoji na ivici globalnih sukoba, i na Balkanu gde još uvek postoje različite aspiracije prema srpskim prostorima, od presudne je važnosti da svi dobronamerni ljudi koji vole Srbiju razumeju da Fakultet srpskih studija u Nišu nije ideološki projekat, već kulturna, obrazovna i naučna nužnost.

To je poslednja prilika da se identitetske nauke, njihov nastavni kadar i studenti sačuvaju od potpunog urušavanja i nestanka. Ovaj projekat nije protiv bilo koga. On je za Srbiju. Za njen jezik, kulturu, istoriju i pamćenje. 

Predstavlja čin samopoštovanja i zrelosti jednog naroda koji želi da razume sebe, svoje poreklo i svoj put. A jugoistok Srbije i Grad Niš kao simboli našeg nacionalnog herojstva i otpora svakom zavojevaču koji je želeo da nas pokori, ovim činom vraćaju Srbiju njenim temeljima – znanju, identitetu i nacionalnom dostojanstvu.

I budite uvereni, ko ima nešto protiv Srpskih studija, taj ima i protiv Srbije."

Predlog o osnivanju Fakulteta srpskih studija izazvao je snažnu reakciju u javnosti, uz podršku dela akademske zajednice i oštre kritike iz liberalnih krugova. Dok jedni smatraju da je ovaj projekat važan korak u očuvanju nacionalnog identiteta, drugi upozoravaju da bi mogao imati političku dimenziju. 

Međutim, inicijatori tvrde da fakultet neće biti ideološki instrument, već mesto očuvanja jezika, kulture i istorije kao temelja nacionalnog obrazovanja.