Оснива се нови државни факултет - Блокадери бесни због србистике, српске историје и руског језика

Нови факултет би настао издвајањем три постојећа департмана – за историју, србистику и руски језик и књижевност – из састава Филозофског факултета. Ова одлука, како наводе из Министарства, има за циљ јачање идентитетских наука и очување националне културне и образовне традиције.

Професор др Дејан Антић, историчар са Универзитета у Нишу, оцењује да је реакција дела јавности на ову иницијативу показатељ дубоких идеолошких подела у друштву. Како каже, у тренутку када су многе европске земље институционално уредиле проучавање сопственог националног идентитета, у Србији и даље постоји отпор према свему што у имену носи префикс "српски". 

Антић сматра да је идеја о Факултету српских студија одраз одговорности према традицији, науци и будућности народа.

"Видим да је ових дана леволиберални свет у нашој земљи скочио као опарен на помен оснивања Факултета српских студија у Нишу. Шокирао их је предлог одлуке Владе Србије који је уследио на иницијативу Града Ниша и групе угледних и афирмисаних нишких универзитетских професора, историчара, србиста и слависта.

Тешко прихватају чињеницу да постоје људи који се усуђују да покажу интересовање и одговорност за очување темељних идентитетских наука и националног идентитета. Још теже им пада што се то дешава у ери када се, под плаштом – модерности – систематски урушавају све исконске вредности српског народа, а на њихово место намећу анархизам и државорушилаштво.

Префикс "српски" за њих је проблем. Избезуме се чим чују да било шта у Србији носи своје национално обележје. Све што је српско представљају као ретроградно, заостало и непожељно, док с носталгијом и чежњом гледају ка Вараждину, Загребу и записују мудре Северинине мисли, уверени да се управо тамо у сусједству крију мерила европског модернизма.

Њихови медији и новинари утркују се да оцрне саму идеју о – српским студијама – али зато пажљиво крију од јавности да у еуропској Хрватској, на престижном државном Свеучилишту у Загребу, три и по деценије успешно функционише Факултет хрватских студија. 

Тамо се, без икаквих идеолошких препрека, изучавају "хрватска повијест" "кроатологија" "хрватски латинитет" – и читав низ сличних дисциплина које никоме не сметају, јер се у Европској унији подразумева да једна држава има право да проучава и негује сопствени национални идентитет.

Њима није проблем што постоји Факултет хрватских студија у Загребу, или сличне високошколске установе у Румунији, Мађарскиј, Бугарској, или на Кипру. Проблем је само ако се неко у Србији усуди да нешто назове српским.

А није им сметало када су последњу деценију студије историје, србистике и славистике у Нишу биле систематски маргинализоване, кадровски десетковане, програмски ослабљене и развојно уназађене. 

Није их бринуло када су се поједини "просветитељи" залагали да се те дисциплине укину, јер, шта ће српској деци историја и србистика у 21. веку. Шта ће, уосталом, Филозофском факултету историја и србистика, када "не уписују довољан број студената", када су "финансијски терет" факултету и када је њихов професорски кадар, по мишљењу истих, "сувише патриотски настројен"?

Данас им смета што државно руководство Србије, на челу са председником Вучићем и Владом Србије, води одговорну националну политику и настоји да сачува идентитетске научне дисциплине од потпуног гашења. Смета им и то што се, по узору на многе европске земље, управо у Нишу подиже бедем очувања националне свести, историје, језика, књижевности и културе. Свега онога без чега би, као народ, изгубили сопствено име и презиме.

Али нека свако ради свој посао. Можда они и имају резервну државу, али на десетине професора који су покренули идеју о заштити Српских студија, осим Србије немају другу Отаџбину.

У овим сложеним геополитичким околностима, у свету који стоји на ивици глобалних сукоба, и на Балкану где још увек постоје различите аспирације према српским просторима, од пресудне је важности да сви добронамерни људи који воле Србију разумеју да Факултет српских студија у Нишу није идеолошки пројекат, већ културна, образовна и научна нужност.

То је последња прилика да се идентитетске науке, њихов наставни кадар и студенти сачувају од потпуног урушавања и нестанка. Овај пројекат није против било кога. Он је за Србију. За њен језик, културу, историју и памћење. 

Представља чин самопоштовања и зрелости једног народа који жели да разуме себе, своје порекло и свој пут. А југоисток Србије и Град Ниш као симболи нашег националног херојства и отпора сваком завојевачу који је желео да нас покори, овим чином враћају Србију њеним темељима – знању, идентитету и националном достојанству.

И будите уверени, ко има нешто против Српских студија, тај има и против Србије."

Предлог о оснивању Факултета српских студија изазвао је снажну реакцију у јавности, уз подршку дела академске заједнице и оштре критике из либералних кругова. Док једни сматрају да је овај пројекат важан корак у очувању националног идентитета, други упозоравају да би могао имати политичку димензију. 

Међутим, иницијатори тврде да факултет неће бити идеолошки инструмент, већ место очувања језика, културе и историје као темеља националног образовања.