PUKOVNIK VULEVIĆ, NOVA LAŽNA VUČIĆEVA ŽRTVA: Nikad nije ni trebao biti postavljen za komandanta SAJ-a

Dan nakon što mu je saopšteno da više neće biti komandant SAJ-a, Vulević je kao uvređena snajka potrčao da daje izjave za medije i kuka kako je žrtva nepravde i „samodršca“ Aleksandra Vučića.

To ne rade ni policajci i vojnici koji su obični redovi a kamoli komandant jedne od najelitnijih policijskih jedinica. Protiv ljudi koji su ga 20 godina držali na jednoj od najviših komandnih pozicija u srpskoj policiji.  I to je najbolji dokaz da je njegovo postavljenje davne 2005. bilo greška, a njegovo držanje na dužnosti komandanta punih 20 godina još veća.

Reakcija pukovnika Vulevića zaslužuje dodatni prezir ako se imaju u vidu sledeće činjenice.

U policiji je urađena nova sistematizacija. Ni prva, ni poslednja. Kada je ista stupila na snagu, Vuleviću je saopšteno da više neće biti komandant SAJ-a. Umesto da, kao pravi vojnik i državni službenik, salutira i zahvali se na časti koju su mu država i vlast (prvo Koštuničina i Tadićeva, potom Vučićeva i Dačićeva)  ukazivali dve decenije, on je napravio melodramu i zagazio u političke vode.

Vulević je 23. marta prošle godine ispunio uslov za penziju. Međutim, podneo je zahtev za nastavak službe. Zahtev mu je prihvaćen. Tada mu nisu smetali ni Vučić, ni Dačić. Bili su mu dobri.

I pre nekoliko dana, kada je donela odluku da komandu nad SAJ-om poveri nekom mlađem i poslušnijem, Srbija nije Vulevića poslala u penziju već mu je ukazala novu veliku čast. Ponuđeno mu je da bude savetnik ministra policije. Ni manje, ni više. Uvređena veličina je to odbila. To govori o njemu, strukturi njegove ličnosti i - velikoj sujeti. A opštepriznata konstanta u vojsci i policiji jeste da sujetni ljudi ne mogu da budu uspešni komandanti.

Sama od sebe, nameću se neka pitanja. Šta je pukovnik očekivao? Da ostane doživotni komandant SAJ-a? Pa on već ima 54 godine. Da nije malo previše za komandanta takve jedinice?

Da li je moguće da pukovnik i njegova jedinica za 20 godina nisu osposobili nikog ko bi mogao da ga zameni? Ako je tako, to je takođe dokaz da on nije radio svoj posao i nije bio dobro rešenje za komandanta SAJ-a. 

Pukovnik, opozicioni lideri i mediji, a posebno blokaderi koji godinu dana terorišu Srbiju, kojima je doskorašnji komandant SAJ-a preko noći postao junak i miljenik, medijska zvezda, izričito tvrde da je do smene došlo zato što predsednik republike želi da ima potpunu kontrolu nad policijom. A on je, po istim izvorima, već nekoliko puta odbijao naređenje da njegova jedinica interveniše protiv blokadera koji su činili nasilje.

Ako je to tačno, istog dana kada je prvi put odbio naređenje, morao je biti smenjen. I u svakoj ozbiljnoj državi bi bio smenjen. Vojska i policija su sistemi koji se zasnivaju na principu rigorozne subordinacije. Ko prihvati da bude profesionalni vojnik on ima samo dve mogućnosti: da sluša i izvršava naređenja ili da skine uniformu i traži drugi posao.

A što se „potpune kontrole“ tiče, otkad postoje država, vojska i policija ljudi koji vode državu imaju potpunu kontrolu nad policijom. Upotrebljavaju je i izdaju joj naređenja. To im je i posao. Koji im je narod poverio na izborima. I tako će biti dok je sveta i veka.

Bez obzira da li je u pitanju Vulević, Legija, Žika ili Pera i da li se na čelu države nalaze Vučić, Tadić, Ćuta Jovanović ili bilo ko drugi koga je narod izabrao da vodi državu.

U pitanju je poštovanje države i temeljnih načela na kojima počivaju funkcionisanje države, vojna i policijska služba.

Reakcija policijskog pukovnika, njegovo promptno posezanje za politikom i glumljenje žrtve režima, a posebno reakcija opozicije i opozicionih medija na njegovu smenu, nameću još jedno pitanje: da li je davne 2005. godine Vulević na mesto komandanta SAJ-a izabran zato što je zaista bio najsposobniji ili zato što je bio politički najpodobniji. Ne samo vlastima u Beogradu.