Sraman predlog u Skupštini! Ovih šest poslanika glasalo za stavljanje na dnevni red razolucije o genocidu u Srebrenici
Šest narodnih poslanika predložilo je danas, po hitnom postupku, da se na dnevni red Narodne skupštine Srbije uvrsti predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, podnet 3. jula ove godine.
Od 169 prisutnih poslanika, samo njih šestoro glasalo je „za“. Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Kako saznajemo, za rezoluciju o genocidu u Srebrenici glasali su:
- Jovan Janjić – pokret Mi glas iz naroda
- Muamer Bačevac – Socijaldemokratska partija Srbije
- Edis Durgutović – Socijaldemokratska partija Srbije
- Radomir Lazović – Zajedno za slobodu i pravdu (ZLF)
- Mitar Kovač – Mi glas iz naroda
- Biljana Đorđević – ZLF
Podsetimo, Pokret slobodnih građana (PSG) i Stranka demokratske akcije Sandžaka (SDA) podneli su 3. jula Skupštini Srbije predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, uz zahtev da se razmatra po hitnom postupku.
Inicijativu su potpisali narodni poslanici Pavle Grbović, Ahmedin Škrijelj, Minela Kalendar, Ana Oreg, Šaip Kamberi i Vladimir Pajić.
Prema odredbama predloženog dokumenta, Srbija bi zvanično osudila genocid u Srebrenici iz 1995. godine, u skladu s presudama Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog suda pravde. Rezolucijom je predviđeno da se 11. jul obeležava kao Dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, u skladu s nedavno usvojenom rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Srbija bi, prema tekstu rezolucije, trebalo da uputi zvanično izvinjenje zbog toga što, kao naslednica Savezne Republike Jugoslavije, „nije učinila sve da spreči genocid“.
Dokument predviđa i uvođenje kaznenih odredbi za javno negiranje genocida u Srebrenici, koje bi se tretiralo kao oblik govora mržnje, kao i uvođenje obrazovnih programa koji bi mladim generacijama pružili „činjenično zasnovano razumevanje tragičnih događaja iz 1995. godine“.
U obrazloženju se navodi da rezolucija ima za cilj da pokaže „jasnu i nedvosmislenu posvećenost Srbije vrednostima istine, pravde i pomirenja“, te da doprinese „smanjenju tenzija u regionu i izgradnji kulture sećanja zasnovane na poštovanju žrtava“.
Srbija Danas/Novosti
