Šta se juče stvarno dogodilo u Skupštini Srbije?

Nema političkih dogovora iza zatvorenih vrata. Tako glasi saopštenje koje su juče, nakon konsultacija u Skupštini Srbije, uoči konstitutivne sednice srpskog parlamenta, javnosti dostavila N.N. lica koja se, preko email adresa i anonimnih profila na društvenim mrežama, oglašavaju u ime takozvane studentske liste.

Tim saopštenjem javnosti je poslata poruka kako Vučić i SNS rade nešto tajno i nečasno, kako pokušavaju da u razgovorima o formiranju novog parlamenta prevare neiskusne predstavnike studentske liste i građane Srbije koji su za njih glasali.

Kada to čuje i pročita prosečan građanin, sluđen količinom propagande kojoj je već mesecima svakodnevno izložen, velika je verovatnoća da će poverovati u tu laž.

Evo o čemu se ustvari radi i šta se juče stvarno dogodilo u Domu Narodne skupštine. Ne iza „zatvorenih vrata“, već u prisustvu brojnih svedoka.

Od 1990. godine, kada je u Srbiji ponovo uveden parlamentarni sistem, praksa je da predstavnici svih stranaka koje su postale parlamentarne sednu i dogovore se oko načina na koji će parlament funkcionisati.

Prvo, dogovara se gde će koji poslanički klub sedeti u velikoj sali Narodne skupštine.

Drugo, ko će koristiti koje prostorije (kancelarije).

Treće, kako će izgledati sastav radnih tela Skupštine Srbije. To su parlamentarni odbori i delegacije koje će predstavljati Srbiju i njen parlament u inostranstvu.

Skupština ima 20 odbora (većina odbora ima 17 članova i 17 zamenika) i 11 delegacija u međunarodnim parlamentarnim telima.

Praksa je da se ova pitanja rešavaju dogovorom, a da sastav odbora i delegacija odražava sastav parlamenta. To znači da bi poslanička grupa SNS “Srbija protiv terora” u odborima i delegacijama trebalo da ima 41 odsto predstavnika: sedam članova i sedam zamenika članova.

Četvrto, na konsultacijama se dogovara koliko će Skupština imati potpredsednika. U prošlom sazivu, opozicioni poslanički klubovi su odbili potpredsednička mesta koja su im ponuđena. Odbili su i mesta predsednika odbora. Njihovo pravo. Ali to ne menja činjenicu da su im ta mesta, koja su im po dobroj parlamentarnoj praksi pripadala, i ponuđena.

Gde je i zbog čega juče zapelo?

Zapelo je što predstavnici lažne studentske liste ni juče nisu bili ovlašćeni da donose odluke. Moraju da traže saglasnost od svojih šefova, N.N. lica, koja se kriju iza floskule “studentski plenum”.

A da bi se prikrila poražavajuća činjenica da se ljudi koji su izabrani ne samo za narodne poslanike na tzv. studentskoj listi, već i za predstavnike te liste na konsultacijama, pitaju malo ili nimalo, javnosti je servirana jeftina manipulacija u vidu saopštenja kako studenti tobož neće nikakve političke dogovore „iza zatvorenih vrata“.

Još veći skandal je to što su predstavnici tzv. studentske liste otvoreno saopštili da će oni da određuju koji predstavnici SNS jesu a koji nisu podobni da budu izabrani na funkciju potpredsednika parlamenta ili na funkciju predsednika nekog odbora. Praktično, oni imaju ambiciju da kadriraju u SNS-u. I misle da je to normalno.

Što je velika glupost. Koja će dodatno zaoštriti političku krizu u Srbiji. Što je centrima moći koji stoje iza studentskog pokreta i takozvane studentske liste možda i cilj.

Dosadašnja praksa je bila da politička stranka, odnosno poslanička grupa, koja dobije mesto predsednika nekog skupštinskog odbora sama bira ko od njenih poslanika će voditi taj odbor.

Ovo što pokušavaju N.N. lica iz tajnih plenuma, tajnih političkih organizacija, čije postojanje i delovanje predstavlja grubo kršenje Ustava Republike Srbije, jeste vraćanje moralno-političke podobnosti.

Kao u vreme jednopartijskog sistema Josipa Broza i komunista.

Što je još jedna potvrda da se u Srbiji sprovodi političko nasilje.

Čak i u državnom parlamentu.

To nije dobro ni za Srbiju, ni za njene građane.