U šali, pa istinu zavali: Kesićeva pesmica o pljuvanju Srbije i srpske tradicije izazvala burne reakcije (VIDEO)
Postoji stara izreka da čovek kroz šalu često kaže ono što ne bi smeo ozbiljno da izgovori. Upravo zbog toga nastup Zorana Kesića na forumu u Kotoru nije dočekan kao bezazlena šala, već kao još jedna potvrda odnosa koji deo javnosti odavno prepoznaje u njegovom radu.
U pesmi koju je izveo pred publikom, Kesić kroz niz ironičnih stihova govori o „pljuvanju“ Srbije, srpske tradicije, vojske, policije, pa čak i sopstvenog naroda. U istom maniru pominje i Soroša, ambasade i navodno finansiranje, predstavljajući sve kao karikaturu optužbi koje mu se godinama upućuju.
Međutim, ono što njegove pristalice vide kao duhovitu samoironiju, kritičari vide kao nešto sasvim drugo. Jer kada se godinama podsmeh usmerava gotovo isključivo ka istoj državi, istom narodu i istim institucijama, teško je poverovati da je reč samo o šali.
Posebno je simptomatično što se među metama ponovo nalaze vojska, policija i nacionalna tradicija – institucije i vrednosti koje za veliki broj građana predstavljaju temelje države. Umesto da humor bude sredstvo za ukazivanje na konkretne probleme, on se sve češće pretvara u podsmeh svemu što nosi nacionalni predznak.
Zato se mnogi pitaju da li je Kesićev nastup zaista bio satira na račun njegovih kritičara ili je, možda nesvesno, pokazao suštinu pogleda na Srbiju koji se godinama provlači kroz njegove emisije. Jer nije problem kada se kritikuju vlast, političari ili društvene pojave. Problem nastaje kada se kao predmet sprdnje predstavljaju država, tradicija i narod u celini.
Kada se sve sabere, ostaje utisak da je publika u Kotoru dobila mnogo više od obične šale. Dobila je političku poruku upakovanu u stihove, uz očekivanje da će etiketa „satire“ biti dovoljna da zaštiti autora od svake kritike.
A upravo tu leži paradoks: što se više neko poziva na šalu, to se više otvara pitanje koliko je u toj šali zapravo bilo ozbiljnosti.
Stihovi pesme koju je Soroš otpevao publici u Kotoru:
Pljujem danju, pljujem noću,
pljujem, sele, kad god hoću.
Pljujem ženu, pljujem decu,
pljujem Brenu, pljujem Cecu.
Pljujem jer mi nije mrsko,
pljujem baš sve što je srpsko.
Koga pljunem, obradujem,
Soroš plaća kada pljujem.
Pljunem čak i samog sebe,
ja sam Srbin, ko me j*be.
Pljujem jer mi nije mrsko,
pljujem baš sve što je srpsko.
Da pljujem oca, majku svoju,
pljujem rodnu kuću moju.
Pljujem vojsku, policiju,
pljujem srpsku tradiciju.
Pljujem čelom Beograda,
jer me plaća ambasada.
Na to pak me finansira,
a pljujem kako Zapad svira.
