VEČERAS JE LETNJE BOGOJAVLJENJE: Obavezno u PONOĆ pogledajte u nebo i učinite OVO

Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Preobraženje.

SUTRA JE PREOBRAŽENJE GOSPODNJE: Na dan kada se menja i voda i gora, evo šta treba da uradite

Preobraženje Gospodnje se slavi kao jedan od najvažnijih crkvenih praznika. Tog dana se proslavlja trenutak kada se prvi put Hristova božanska priroda učinila vidljivom. Na Preobraženje, koji je posni praznik, u crkvi se osvećuje grožđe i deli narodu u znak zahvalnosti Bogu na plodovima za ishranu. U krajevima gde nema grožđa, osvećuje se drugo voće, kao na primer jabuke.

Nosite ikonicu ili sliku dece? Evo šta sve MORATE DA POVADITE iz novčanika da biste imali PARA!

Praznik je posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.

Nije teško shvatiti svrhu Preobraženja. Bližio se dan Hristove muke i on je rekao: "Svi ćete se pokolebati". Iako im je nekoliko puta govorio o muci koju će morati da podnesu, ipak je nejasno i površno u njih ulazila spoznaja da "Sin čovečji mora mnogo trpeti, da će biti ubijen i da će uskrsnuti posle tri dana".

Zbog ovoga, praznik je u pravoslavlju poznat i kao letnje Bogojavljenje.

Veruje se da na Preobraženje Sunce okreće leđa letu, a osmehuje se zimi. Dan postaje sve kraći, zmije i gušteri vraćaju se u svoje brloge, a laste se pripremaju za jesenju seobu. U nekim rodopskim selima postoji verovanje da na taj dan Bog "pribraznuva" (pravi ili spušta brazdu) sa neba kao znak da je došlo vreme za setvu jesenjih kultura. Veruje se da uoči praznika na nebu se otvaraju "Božja vrata" na kojima se pojavljuje sam Bog i ispunjava želje.

Nada za svetlonosno preobraženje drži budnim ljude i uoči Preobraženja Gospodnjeg. U nekim mestima majke teraju decu da gledaju u zvezdano nebo kako ne bi propustila trenutak, te da se pomole za zdravlje i blagostanje.

U Srbiji je veliki broj pravoslavnih hramova posvećen ovom prazniku , a među njima su najpoznatije crkve Preobraženja u Beogradu, Pančevu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci i preobraženjski manastir u Ovčaru, srpskoj Svetoj Gori. Poznat je i književni opis praznovanja Jakova Ignjatovića koji je dočarao proslavu u slavnoj Sent Andreji gde se i danas Srbi iz Mađarske masovno okupljaju na Preobraženje.