Vozači, poseban oprez na ovim lokacijama: Kazne pljušte, a nema zaustavljanja policije
Podaci iz MUP-a za prvih devet meseci 2025. godine su zabrinjavajući.
U nastavku serijala o bezbednosti u saobraćaju, portal Srbija Danas objavljuje nove podatke Ministarstva unutrašnjih poslova o broju prekršaja koje su tokom 2025. godine registrovali sistemi za automatsku detekciju. Statistika jasno pokazuje da vozači sve češće bivaju sankcionisani bez neposrednog kontakta sa patrolom, dok saobraćajna policija kroz savremenu tehnologiju pojačava kontrolu i bezbednost na putevima.
Automatski sistemi nadzora danas predstavljaju ključni mehanizam za otkrivanje rizičnog ponašanja u saobraćaju, a svaka zabeležena nepravilnost može rezultirati novčanom kaznom.
Skoro 200.000 prekršaja zabeleženo kamerama u 2025. godini
Na pitanje koliko je prekršaja evidentirano i kako su oni raspoređeni po vrstama, iz MUP-a su dostavili precizne podatke za prvih devet meseci 2025. godine.
MUP je za portal Srbija Danas naveo sledeće:
"Sistemima za automatsku detekciju saobraćajnih prekršaja u prvih devet meseci dokumentovano je ukupno 196.860 saobraćajnih prekršaja, od čega oko 20.000 prekršaja prolaska na crveno svetlo, dok su ostali prekršaji prekoračenja dozvoljene brzine kretanja."
Ovi podaci jasno pokazuju da najveći deo prekršaja čine prekoračenja brzine, dok značajan procenat otpada na prolazak na crveno svetlo, koji se ubraja među najopasnije oblike nepoštovanja propisa u saobraćaju.
Brzina i crveno svetlo pod stalnim nadzorom
Za vozače to znači da se i najmanja nepažnja može registrovati u realnom vremenu, bez prisustva patrole. Saobraćajna policija kroz automatizovane sisteme ostvaruje neprekidan nadzor, čime se smanjuje prostor za izbegavanje odgovornosti i povećava disciplina na putevima.
Gde su postavljene kamere koje beleže prekršaje?
Na teritoriji Beograda trenutno je aktivno ukupno 20 kamera za detekciju saobraćajnih prekršaja, od čega:
- 10 kamera kontroliše prolazak na crveno svetlo
- 10 kamera meri prekoračenje dozvoljene brzine
Van glavnog grada, sistemi su postavljeni u još 20 gradova širom Srbije, i to na ukupno 151 lokaciji. Kamere se najčešće nalaze na frekventnim raskrsnicama, glavnim saobraćajnicama i deonicama na kojima je ranije zabeležen veći broj nezgoda.
Za vozače to znači da se prekršaj može registrovati u svakom trenutku, bez prisustva patrole, a kazna stiže naknadno kroz administrativnu proceduru.
Kako se iz zabeleženog prekršaja dolazi do kazne?
Kada kamera registruje prekršaj, snimak se obrađuje i pokreće se administrativna procedura. Vlasnik ili korisnik vozila dobija poziv da se izjasni ko je upravljao vozilom u trenutku prekršaja, nakon čega se dalje vodi postupak.
Ukoliko se podaci ne dostave u predviđenom roku, može biti pokrenut dodatni prekršajni postupak, što dodatno uvećava finansijski teret i samu kaznu.
Praznici i pojačan rizik u saobraćaju
Tokom praznika i perioda povećanih gužvi, broj prekršaja tradicionalno raste. Umor, žurba i nervoza često dovode do prekoračenja brzine i nepažnje na raskrsnicama.
Zbog toga saobraćajna policija apeluje na vozače da planiraju putovanja, prilagode brzinu uslovima na putu i poštuju signalizaciju, kako bi se smanjio rizik od nezgoda i nepotrebnih kazni.
Odgovornost vozača ključna za bezbednost na putevima
Skoro 200.000 registrovanih prekršaja u samo devet meseci pokazuje koliko je važno kontinuirano podizati svest o bezbednoj vožnji. Tehnologija pomaže da se prekršaji otkriju, ali krajnja odgovornost ostaje na vozačima.
Poštovanje propisa, prilagođavanje brzine i oprez u vožnji ostaju najefikasniji način da se izbegne kazna i doprinese većoj bezbednosti u saobraćaju.
