Da li je ovo EVROPSKA DRŽAVA koja će PRVA povući priznanje Kosova? Jedna je od ključnih članica EU i NATO
Posle češke intelektualne elite i inicijativa iz Slovenije, i Italijani su spremni da od svoje vlade zatraže da preispita odluku o priznanju Kosova kao države. Akcija u Rimu bila je povod za održavanje međunarodne konferencije u Beogradu „Kosovo i Metohija u novoj Evropi“ u organizaciji pokreta „Zavetnici“.
Počeo NAPAD NA SRBE dok OPOZICIJA UDARA na Beograd: Upoređivanje VUČIĆA sa MILOŠEVIĆEM
Može li međunarodna politička i intelektualna elita da „obori“ kosovsku nezavisnost — postavilo se kao jedno od glavnih pitanja konferencije.
Predstavnici Italijanskog komiteta podneli su nedavno vladi i parlamentu u Rimu peticiju građana i intelektualnih i političkih krugova sa zahtevom da ova evropska zemlja povuče priznanje Kosova. Ukoliko bi se to desilo, to bi bila prva evropska država i članica NATO-a koja bi tako nešto uradila.
O tome kakve su šanse za povoljan rasplet za Srbiju razgovarano je i sa dva člana italijanskog Odbora za preispitivanje odluke o priznanju Kosova.
Stefano Pavezi, predstavnik partije Liga, za Sputnjik kaže da se u Italiji još čeka da se o peticiji sa 6.000 potpisa izjasne njihovi parlamentarci. Pavezija smo podsetili i na činjenicu da je Italija imala tehničku vladu kada je donela odluku o priznanju Kosova.
HTELI DA PONOVE scenario martovskog UNIŠTAVANJA SVETINJA: Pokušaj UPADA U CRKVU Svetog Georgija kod Gnjilana
- Moguće je da se čak dođe do poništenja priznanja Kosova, jer ne samo da je tada vlada bila tehnička već sada u Italiji na vlasti imamo stranku koja je oduvek bila prijateljski nastrojena prema Srbima. Ali, i ako ne dođe do poništavanja odluke o priznanju Kosova, bilo bi dobro, a verujemo da će do toga doći, da parlament ponovo razmotri tu odluku, kako bismo videli kakve frakcije postoje i koje je kome naklonjen. Tako bismo imali nadu i za neki budući korak - rekao je Pavezi.
PETNAEST GODINA POSLE: Pogrom ponovo PRETI, ali države koje su priznale Kosovo polako MENJAJU STAV
Italijanski istoričar Stefano Bonilauri, takođe član ovog tima, smatra da trenutno sama Italija nije toliko jaka iznedri takvu odluku, ali podseća da se u Evropi spremaju izbori, pa smatra da bi, kada bi i na tom nivou došlo do promena, Italija bila mnogo jača i spremnija da takvu odluku donese.
- Italijanska javnost je slabo upoznata sa realnom situacijom na Kosovu i Metohiji i kako Srbi tamo žive. Čak se ni ne zna da su italijanski vojnici još prisutni na Kosovu - rekao je on.
Pavezi smatra i da su ovakvi razgovori Beograda i Prištine koje vodi Brisel sada nepotrebni, ali da Evropa, kao i Rusija i Amerika, moraju da budu uključene u njih, jer u suprotnom neće biti rezultata. Važno je, smatra on, osmisliti neki novi format.
Sergej Gavrilov, predsednik odbora ruske Dume, osvrnuo se na dvostruke standarde u međunarodnim odnosima i u evropskom javnom mnjenju sa kojima se i sama Rusija suočava.
- Za malenu Srbiju, suprotstavljanje tim dvojnim standardima mnogo je teže i mnogo skuplje. Evropa je donela odluku o priznanju Kosova kao države i tako ga učinila ravnopravnim akterom - podsetio je on.
(VIDEO) ISPLIVALI TAJNI SNIMCI SA KOSOVA! Albanci PUCALI i na KFOR, sve je BILO ZATAŠKANO: I dalje NIKO NIJE KAŽNJEN za POGROM nad Srbima
Anderj Getmanov iz Internacionalne partije Rusije i član nove inicijative „Evroprogres“, uveren je da ovakvi modeli komunikacije, kao što je konferencija u Beogradu, mogu da međusobno povežu snage u Evropi koje imaju slično mišljenje o Kosovu.
- Treba što više govoriti o ovoj temi da bismo na taj način privukli pažnju što bi možda dovelo i do promene percepcije. Organizacija koju vodim ima za cilj da ujedini mnoge organizacije u Evropi čiji je glas sada slab, kako bi se taj glas pojačao i dao konkretan rezultat. Kosovo i Metohija je evropski problem i naravno da nam je programu - naveo je on.
"SVE je POČELO na Kosovu, a posle toga... - SVETSKI RAT": Pročitajte reči ČUVENOG RUSKOG KOSMONAUTA koje su odjeknule Srbijom (FOTO)
Na listi država u kojima postoje inicijative ka vladama da preispitaju priznanja Kosova našla se i Slovenija, tačnije, narodni poslanik te države Jani Ivanuša, potpredsednik Slovenačke nacionalne stranke. On je dao punu podršku teritorijalnoj celovitosti Srbije i uporedio probleme koje ima Slovenija sa Piranskim zalivom sa slučajem KiM, zalažući se za jačanje srpsko-slovenačke saradnje.
- Slovenačka nacionalna stranka pokrenula je sličnu inicijativu u slovenačkom parlamentu po ugledu na kolege iz Italije. Očekujemo da, ako ne bude usvojena, onda bar bude uvrštena na dnevni red, da se o njoj razgovara, što će, verujem, dati neki doprinos i naterati neke ljude na razmišljanje - rekao je on za Sputnjik.
Pismo podrške konferenciji uputili su predstavnici slične inicijative u Češkoj, predvođeni poslanikom Jaroslavom Foldinom i rediteljem Vaclavom Dvoržakom, u kojem je poručeno da je češka javnost sve više upoznata sa istinom o dešavanjima na KiM i nepravdi koja je naneta Srbiji i Srbima.
Učesnik konferencije bio je i dr Aleksandar Raković, koji je naveo da je albanska nacija konstrukt Beča i Budimpešte s kraja 19. veka i da do danas nije izgrađena u potpunosti, jer je glavni identitetski konstrukt netrpeljivost prema Slovenima.
"SRBI NA KIM NEĆE ODUSTATI OD BORBE!" Arno Gujon povodom godišnjice martovskog pogroma
Savetnik srpskog člana Predsedništva BiH, dr Srđan Perišić, ukazao je na paralelu saradnje sa evropskim suverenističkim snagama, koje Republika Srpska i Milorad Dodik razvijaju već duži niz godina.
- Primat ovih snaga je odgovor na globalističko potiranje nacionalnih država i suvereniteta - dodao je dr Perišić.
"Na Kosovu je ludnica!" Lazanski i pitanje koje će razgolititi sve probleme koje imamo od 1999. godine
Na konferenciji su, pored ostalih, učešće uzeli i stručnjak za međunarodno pravo, advokat Goran Petronijević, predstavnik Srba u Italiji Dejan Kusalo i magistar prava Danijel Igrec. Konferenciji su prisustvovali predstavnici ambasada Sirije, Rusije i Azerbejdžana.
U ime „Zavetnika“ obratila se Milica Đurđević Stamenkovski, koja je istakla da su Kosovo i Metohija duhovna kičma Evrope i deo svetske kulturne baštine.