NA SRPSKIM CRKVAMA LOMIO KRST, PA UMRO U NAJGORIM MUKAMA: Porodica mu je doživela muke, svi se plaše božje kletve (VIDEO)
Božja kazna stigla je Albance koji su pre 15 godina skrnavili i palili srpske svetinje na Kosovu. Alem Kurti, koji je lomio krst na srpskom manastiru umro je 2015. godine u prištinskoj bolnici u teškim mukama, posle borbe s rakom koji mu je razorio jetru i pluća
Zbog Kurtijevog greha ispaštaju i članovi njegove porodice, koji su takođe teško oboleli, što je prestravilo ostale Abance. Kurti je tokom martovskog pogroma divljački polomio, a potom bacio krst sa Crkve Svetog Ilije u Podujevu.
Da li je ovo EVROPSKA DRŽAVA koja će PRVA povući priznanje Kosova? Jedna je od ključnih članica EU i NATO
Pred smrt je, kažu, trpeo nesnosne bolove, a istu sudbinu sada proživljavaju njegova sestra i roditelji.
Od Kurtijeve smrti Albanci s Kosova se, kažu srpski sveštenici, plaše i da priđu pravoslavnim svetinjama bojeći se kletve.
- Alem Kurti nije jedini Albanac koji je stradao od kletve i božje kazne jer je oskrnavio našu svetinju , bilo ih je još koji su umirali u mukama. Božja kazna je spora, ali dostižna. Ovo im je svima opomena, za sve one koji bi ubuduće imali takav plan da to ne čine – rekao je Velja Stojković, paroh orahovački, koji služi u Hramu Uspenja Presvete Bogorodice.
Martovski pogrom počeo je posle smišljanog emitovanja na RTK da su dvojicu albanskih dečakaSrbi iz Zupča utopili u Ibru, u selu Ćabar kod Zubnog Potoka. Istraga Unmik policije je utvrdila da su optužbe bile lažne.
Rada Vujović, jedna od dvadesetak Srba preostalih u urbanom delu Kosova Polja, kaže da je tog 17. marta 2004. godine celo Kosovo Polje bilo u plamenu. Ona se zatekla u zgradi Unmik policije u Prištini, a Srbima je rečeno da ni po cenu života ne izlaze iz prostorija.
Sutradan su ih prebacili u Mašinski park – zgrada Ju programa, gde je bilo oko 400 Srba, od kojih pedesetak dečaka i devojčica mlađih od 15 godina.
- Videvši da Kosovo Polje gori, da je ubijeno troje, jedan poliven benzinom i spaljen, da gori Dom zdravlja i da se pacijenti iz ruske bolnice evakuišu, mi u Ju programu odlučili smo da postavimo živi štit. Stariji su s motkama i gvozdenim šipkama zalegli ispred ulaza, žene s kantama vode su čekale u hodnicima – priseća se i Dragana Košanin.
