Odlazak Aljbina Kurtija kao potencijalna prekretnica: Da li srpska zajednica na Kosovu ulazi u fazu smirivanja tenzija ili samo nove forme političkog pritiska?

Kurti je poznat po rigidnom stavu prema Srbima, naročito prema strukturama koje su deo tzv. "srpskih paralelnih institucija" i Severu Kosova. Njegov odlazak bi mogao da otvori prostor za mekši pristup prema srpskoj zajednici, uključujući:

Veće uvažavanje Briselskog sporazuma.

Smanjenje prisustva specijalnih jedinica ROSU u srpskim sredinama.

Potencijalno relaksiranje odnosa i lakše obnavljanje dijaloga sa Beogradom.

Veća otvorenost za kompromis

Kurti je više puta javno isticao da je protiv formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO). Njegov naslednik, ukoliko bude politički pragmatičniji ili pod većim međunarodnim pritiskom, mogao bi biti spremniji na ustupke u tom pravcu.

Poboljšanje odnosa sa međunarodnim akterima

Kurti je u više navrata kritikovan i od strane EU i SAD zbog tvrdoglavosti i unilateralnih poteza. Njegov odlazak može olakšati ponovno pokretanje pregovora u konstruktivnijem tonu, što bi moglo ići u korist srpske zajednice na terenu.

Šta može ostati isto ili čak pogoršati se?

Ako Kurti bude zamenjen nekim slične ideološke orijentacije (npr. iz njegove stranke Samoopredeljenje), politika prema Srbima se možda neće suštinski promeniti. Naprotiv, neki žele da nastave njegov kurs pod parolom „vladavine prava“, što može značiti nastavak pritisaka.

Povećana unutrašnja nestabilnost

Kurti ima široku podršku među Albancima, naročito kod mladih i dijaspore. Njegov iznenadni odlazak mogao bi izazvati političku krizu, vanredne izbore, pa čak i ulične proteste – što bi stvorilo nestabilnost u kojoj bi Srbi, kao manjina, mogli ponovo postati kolateralna šteta.

Mogućnost manipulacije temom Srba za unutrašnje političke poene

Novi lider, želeći da se profilira, može pojačati nacionalističku retoriku prema Srbima da bi se dodvorio albanskom biračkom telu – kao što je Kurti činio u više navrata.

Odlazak Aljbina Kurtija može biti prekretnica, ali samo ako ga nasledi neko ko je realno zainteresovan za kompromis i stabilnost. Promene koje bi išle u korist Srba na KiM zavisiće prvenstveno od:

Međunarodnog pritiska (posebno SAD i EU).

Profila nove vlasti u Prištini.

Aktivnosti Beograda u dijalogu.

U svakom slučaju, njegov odlazak bi doneo novu dinamiku – makar privremeno – jer bi omogućio resetovanje nekih narativa i potencijalno novi početak u dijalogu.

Mogući naslednici:

        1.  Ramush Haradinaj (Alijansa za budućnost Kosova)

Politički profil: Ratni komandant, nacionalista, ali sklon „dilovima“ sa Zapadom.

Stav prema Srbima: Tvrd, ali često populistički – ume da koristi srpsko pitanje za domaću političku korist.

Moguće promene: Naglasak na „bezbednost“ i militarizaciju severa, ali podložan uticaju SAD (koji bi mogli obuzdavati ekstremne poteze). Potencijalno agresivniji pristup nego Kurti, ali uz više prostora za dogovore iza zatvorenih vrata.

       2.   Kadri Veseli / PDK (Demokratska partija Kosova - ako se vrati u politički život)

Politički profil: Klasična politička elita Kosova, oslonjena na stare strukture vlasti i međunarodnu podršku.

Stav prema Srbima: Uglavnom pragmatičan – nisu skloni velikim provokacijama ako nisu pod pritiskom.

Moguće promene: Veća spremnost da se poštuju sporazumi iz Brisela, uključujući ZSO – ali sve kroz „kosovske institucije“.

       3.  Novi kandidat iz Samoopredeljenja (ako Kurti predloži naslednika)

Politički profil: Ideološki sličan Kurtiju, ali možda manje konfrontacionog stila.

Stav prema Srbima: Nastavak iste politike, možda uz manje tenzija na površini.

Moguće promene: Kozmetičke. Srbi bi i dalje osećali institucionalni pritisak, ali možda bez čestih incidenata.