OVO JE BAJDENOV RIČARD GRENEL: Bela kuća šalje čoveka od poverenja da rešava kosovsko pitanje
Imao je značajnu ulogu u postizanju dogovora Beograda i Prištine u Briselu
Dogovor u Briselu je napravljen a kriza na Severu Kosova sanirana pod palicom Evropske Unije, ali je iza kulisa konce povlačio i izaslanik Stejt dipartmenta za Balkan Gabrijel Eskobar.
HRVATI SU OPSEDNUTI VUČIĆEM! Premijerka zagrmela u emisiji: "Nije dovoljno što su mu ubili dedu, pradedu, stričeve?"
"SNOVIMA NEMA KRAJA, ŽIVELA SRBIJA!" Predsednik Vučić objavio video sa snažnom porukom narodu (VIDEO)
"MOJ SIN GA JE OBOŽAVAO" Premijerka na ivici suza - otkrila koliko ju je smrt Ivana Tasovca pogodila
Uz otvorenu najavu predsednika SAD Džozefa Bajdena, koja je stigla pre nekoliko dana, da će kosovsko pitanje biti rešeno pred kraj prvog mandata, postavlja se pitanje: hoće li se Amerika aktivnije uključiti u dijalog kojim se kosovski čvor rešava ili će ostaviti EU da konci budu u njenim rukama? Prema rečima Gabrijela Eskobara, koji je Bajdenov specijalac za region, vrlo je moguće da će predsednik SAD imenovati i specijalnog izaslanika za pregovore Beograda i Prištine, što je funkcija koju je tokom Trampovog mandata obavljao Ričard Grenel.
Eskobar, koji je u medijima dobio nadimak "Bajdenov specijalac", boravio je u Briselu dok su predstavnici Beograda i Prištine vodili intenzivne razgovore oko povlačenja ROSU i barikada sa administativnih granica. Dolazak dve strane u sedište EU izdejstvovan je posle deset dana blokade Jarinja i Brnjaka, a za to vreme smenjivali su se apeli EU da se problem reši, iskazivanja zabrinutosti, pozivi da se pokrene dijalog... Na kraju su Petar Petković i Besim Bisljimi otputovali u Brisel, nisu seli za isti sto, ali su posle razgovora sa EU i Eskobarom postigli dogovor.
Bajdenov specijalac se, nakon što je sporazum potpisan, u razgovoru sa novinarima trudio da ukaže na ulogu EU i više puta istakao misiju ka specijalnog predstavnika Miroslava Lajčaka.
Ipak svima je bilo jasno da njegovo prisustvo ukazuje i da je dogovoru i te kako kumovala SAD, što bi onda moglo da znači da EU teško da ima snage i autoritet da bez njih postigne dogovor.
Zato juče niko nije iznenadilo i pitanje upućeno Eskobaru, da li će se SAD značajnije uključiti u dijalog, i koja bi njegova pozicija u tome bila.
Eskobar je diplomatski odgovorio da je dijalog vodi EU, ali nije ni isključio prisustvo i ulogu SAD.
- Nastaviće da ga vodi EU, zato što se nadamo da će na kraju rezlultirati integracijom celog regiona u EU. Što se naše uloge tiče, ona je uvek bila prisutna u regionu - rekao je, između ostalog Eskobar.
On takođe nije isključio mogućnost da SAD imenuju izaslanika za dijalog, što je u administraciji bivšeg predsednika Donalda Trampa bio Ričard Grenel, i dodao da ostaje da se vidi da li će do toga doći. A upravo je Grenel ubacio dijalog u "petu brzinu" i doveo do potpisivanja Vašingtonskog sporazuma.
- U međuvremenu ja ću raditi kao predstavnik Stejt departmenta u regionu što smatram da je veoma ozbiljno i biću aktivan i otvoren za pronalaženje bilateralnih rešenja u koordinaciji sa EU - rekao je Eskobar tokom audio konferencije.
Šta ovo praktično znači? Veće učešće SAD u dijalogu, a samim tim i prisustvo u Evropi? Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže da će ga biti, ali bez direktnog uključivanja.
- SAD formalno ne učestvuju kao jedna strana u dijalogu Beograda i Prištine, ali će kao i do sada nastaviti da podržavaju pregovore koji se vode pod okriljem EU. Američko angažovanje na rešavanju kosovskog pitanja oduvek se podrazumevalo, a nakon 10 godina od početka dijaloga, ono se u kriznim situacijama kakva je bila ova sa registarskim tablicama, pokazalo kao dobrodošlo - napominje Grubješić.
Ona podseća i da se nijedan spor na Zapadnom Balkanu nije razrešio bez učešća SAD, sviđalo se to nekome ili ne.
- Poslednji primer je postizanje Prespanskog sporazuma i rešenje višedecenijskog spora oko imena države između Grčke i Severne Makedonije, koji je brzom diplomatskom akcijom SAD konačno završen - ističe ona.
Kako bi to u praksi moglo da izgleda SAD je pokazala još za vreme mandata Donalda Trampa, kada je uz pomoć "buldožera", kako su ga mediji zvali Grenela, "kidnapovala" dijalog iu Trampovom stilu, brzo, samoinicijativno i daleko od očiju EU, izdejstvovala sporazum o železničkom saobraćaju koji je potpisan u Berlinu, a onda i doveo predstavnike Beograda i Prištine u Belu kuću.
Da od toga ne namerava da odustane pokazali su i kada je Bajden stupio na scenu, slanjem Metju Palmera na turneju u Beograd i Prištinu početkom juna ove godine, uoči sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija u Briselu.
Palmer je u međuvremenu povučen sa te pozicije, Eskobar je stupio na scenu, a Dimitrije MIlić iz Novog trećeg puta kaže da je teško očekivati u kratkom roku napredak u dijalogu.
- Gabrijel Eskobar dao je dosta optimističnu procenu da može doći do napretka u narednih godinu dana. Pre juna 2022, teško je očekivati velike iskorake. Razlog za to je i to što Priština ne sprovodi svoje obaveze iz Briselskog sporazuma - ocenjuje Milić.
On ističe i da SAD su prepustile dijalog Evropskoj uniji, zbog visokog poverenja koje ima prema Briselu aktuelna američka administracija.
- Dolazak Eskobara će za cilj imati davanje značaja dijalogu i dodatnog kredibiliteta EU oko ovog pitanja - zaključuje on.