Erdogan ne odustaje: Turci na KiM grade veliku fabriku municije
Turska i nova vlada u Damasku imaju bliske međusobne odnose i saradnju u svim oblastima kao da su ista država. To je moglo i da se očekuje pošto je Ankara odigrala presudnu ulogu u svrgavanju predsednika Bašara el Asada krajem prošle godine, piše Politika.
Tada je na vlast došao Ahmed el Šara koji je pre toga godinama bio na listi najtraženijih terorista na Bliskom istoku za kojim je Amerika bila raspisala poternicu od deset miliona dolara.
Kada se sve to ima u vidu onda nije iznenađenje što je Damask ove nedelje priznao samoproglašenu vladu Albanaca na Kosovu, koju predsednik Redžep Tajip Erdogan bezrezervno podržava od prvog dana.
Kada je 2008. godine Priština proglasila svoju državu, Turska je bila prva zemlja, uz Ameriku i Avganistan, koja je uspostavila odnose sa albanskim separatistima. Prilikom posete Prizrenu 2013. godine, Erdogan je to otvoreno objasnio: „Kosovo je Turska, Turska je Kosovo”. Poruka je bila jasna. To je izazvalo oštre kritike u Beogradu.
Dronovi i fabrika municije
Ankara sada ima bliske odnose i veoma razvijenu vojnu saradnju sa režimom u Prištini. To je nedavno potvrdio i Aljbin Kurti koji je izjavio: „Dobili smo od Ankare hiljade dronova”.
Mediji u Istanbulu poslednjih dana otkrivaju da se vojna saradnja Ankare i Prištine i dalje proširuje. Turska državna firma „MKE” je na Kosovu i Metohiji počela da gradi veliku fabriku municije u kojoj će se obučavati i domaći radnici. Ona će biti gotova iduće godine i snabdevaće i zemlje u regionu, tvrdi vladi bliski istanbulski dnevnik „Dejli sabah”.
Ankara i Damask
Ankara i sa Damaskom sada ima veoma bliske odnose i saradnju u svim oblastima uključujući i armije dve zemlje kao da je Sirija u međuvremenu postala 82 turska provincija. Poslednjih dana u Anadoliji je počelo školovanje pitomaca i obuka sirijskih oficira u više mesta, saznaje istanbulski „Hurijet”. Pozivajući se na izvore u Ministarstvu odbrane, Erdogan je na početku svoje vladavine imao bliske odnose i sa bivšim sirijskim predsednikom Asadom, jedno vreme su čak bili i kućni prijatelji. Ali u politici nema ljubavi, postoje samo interesi. Sve se preokrenulo kada je 2011. godine u Siriju stiglo „arapsko proleće”. U Ankari su ishitreno procenili da su mu dani odbrojani, da će Asad vrlo brzo doživeti sudbinu Moamera Gadafija u Libiji i Hosnija Mubaraka u Egiptu i okrenuli su mu leđa. On se, međutim, uz pomoć Rusije i Irana sve do skoro održao na nogama. Ankara ga je konačno oborila u decembru prošle godine uz pomoć radikalnih islamista koji su sada na vlasti.
Erdogan, koji od kako je učvrstio pozicije u zemlji, poslednjih godina pokušava da se nametne kao zaštitnik muslimana u svetu: od Gaze, preko Kipra, Krima do Kosova i Bosne. U okviru Organizacije za islamsku saradnju (OIC), koja okuplja 57 muslimanskih država, on iznova pokušava da ubedi sve zemlje da priznaju samoproklamovanu državu na Kosovu, ali zasad do kraja u tome ne uspeva. Ankara takođe vodi kampanju da albanskim separatistima u Prištini, otvori kapije NATO-a, Uneska, Interpola i drugih međunarodnih organizacija.
Najnoviji razvoj oko Sirije još jednom potvrđuje da u politici često nema stalnih principa, postoje samo strateške igre. Istanbulski mediji tvrde da će iduće nedelje Donald Tramp u Beloj kući primiti samoproglašenog predsednika Sirije koji se, dok je bio na listi terorista, zvao Abu Muhamed el Džolani. Do pre deset meseci to je bilo nezamislivo. On je godinama bilo na listi terorista, pošto je bio blizak El Kaidi, El Nusri i drugim militantnim grupama. On je u međuvremenu promenio ime i naziv svoje radikalne grupe koja se godinama zvala Hajat tahrir el šam (HTS). U Vašingtonu očigledno i na taj način pokušavaju da amortizuju prisustvo i uticaj Irana, Rusije i Kine u nemirnom regionu Bliskog istoka, pogotovo što Moskva još uvek u Siriji ima dve vojne baze.
Srbija Danas/Politika
