Evropa ostaje BEZ najavljenog najskupljeg odbrambenog projekta? 100 milijardi evra visi o koncu, ali i prijateljstvo Nemačke i Francuske - evo šta se dešava

Projekat pokrenut 2017. godine, sa cenom od najmanje 100 milijardi evra, ima za cilj jačanje evropske odbrane i uključiće novi lovački avion uz podršku međusobno povezanih dronova.

Future Combat Air System (FCAS), zajednički odbrambeni projekat Nemačke, Francuske i Španije, očekuje se da bude jedna od ključnih tema tokom posete nemačkog ministra odbrane Borisa Pistoriusa Parizu, gde će razgovarati sa svojom francuskom koleginicom Katarinom Votren.

FCAS ima za cilj da redefiniše "vazdušnu borbu budućnosti" i istovremeno obezbedi nezavisnost od neevropskih partnera.

Ideja, pokrenuta 2017. i vredna najmanje 100 milijardi evra, treba da ojača evropsku odbranu i obuhvatiće borbeni avion šeste generacije uz podršku dronova povezanih u borbeni "oblak".

Međutim, nad projektom se nadvila neizvesnost zbog sporova oko vlasništva. Rojters je u septembru izvestio da je nemačko Ministarstvo odbrane optužilo francuskog proizvođača borbenih aviona Daso (Dassault) da blokira projekat, nakon što je njegov direktor Erik Trapi zatražio veća ovlašćenja u narednoj fazi projekta. Jakob Ros, istraživač Nemačkog saveta za međunarodne odnose (DGAP), rekao je za Juronjuz (Euronews) da su, uprkos željama Dasoa, ostali delovi projekta neraskidivo vezani za Erbas (Airbus) iz Nemačke i Indru iz Španije, dve druge kompanije uključene u proces.

Da li je francusko-nemačko prijateljstvo u opasnosti?

Sistem naoružanja sledeće generacije (NGWS) verovatno će biti u centru razgovora dvojice ministara. To je lovački avion koji može biti upravljan ili bespilotni, uz podršku dronova nazvanih "remote carriers".

Svi elementi biće povezani putem digitalnog Er Kombat Klaud (Air Combat Cloud) sistema, koji omogućava brzu razmenu podataka sa senzora i izradu zajedničkih izveštaja o situaciji.

FCAS bi trebalo da učini buduće vojne operacije efikasnijim i otpornijim zahvaljujući visokim "stealth" karakteristikama, što znači da će borbeni avion biti teško uočljiv radarskim, infracrvenim, akustičnim i vizuelnim senzorima. Sistem takođe treba da bude sposoban za elektronsko ratovanje i upotrebu preciznog oružja velikog dometa.

U celini, radi se o umreženom "sistemu sistema" koji prevazilazi mogućnosti današnjih borbenih aviona poput Jurofajtera (Eurofightera) i Rafala (Rafalea) i treba da obezbedi dugoročnu evropsku vazdušnu suverenost.

Troškovi razvoja procenjuju se na 80 do 100 milijardi evra.

Ipak, projekat trenutno stoji zbog sporova između kompanija Daso (Francuska) i Erbas (Nemačka/Španija) oko dobavljača, dizajna i podele posla.

Daso insistira na vodećoj ulozi u razvoju lovca, dok Nemačka razmatra alternativne partnere ili čak nacionalno rešenje.

Francuska je predložila redizajniranje modela podele posla kako bi Daso dobio jaču "industrijsku lidersku ulogu". Međutim, druga faza FCAS-a, u okviru koje je trebalo da se napravi testni avion, još nije počela zbog kašnjenja, iako zvanični planovi predviđaju test već 2027.

Ipak, odluka se možda neće doneti tokom sastanka Pistoriusa i Votrenove u Parizu. Prema izveštajima, nemački kancelar Fridrih Merc i francuski predsednik Emanuel Makron razmatraće FCAS u Berlinu u utorak.

Konačno rešenje očekuje se do kraja godine. Ipak, obe zemlje navodno razmatraju prekid ili reorganizaciju zajedničkog projekta i žele da se fokusiraju na "Combat Cloud". Ovaj sistem je već deo FCAS-a i namenjen je povezivanju budućih aviona, dronova i komandnih centara.

Španija, s druge strane, ostaje posvećena FCAS-u i investira u tehnologiju.

Nacionalno rešenje?

Berlin već ima naslednika FCAS-a – Combat Fighter System Nucleus (CFSN).

I ovde je fokus na izgradnji "Combat Cloud" sistema i razvoju niza evropskih borbenih dronova. "Combat Cloud" povezuje avione i dronove i omogućava njihovu saradnju sa NATO sistemima.

U drugoj fazi treba da se proizvedu dva drona – jedan od četiri do pet tona za izvidničke i elektronske misije i drugi od deset tona za vazduh-zemlja i vazduh-vazduh operacije. Prvi prototipovi koristiće se za obuku 2029, dok se operativna upotreba očekuje kasnije. Planirano je da se postojeći borbeni avioni poput Jurofajter Tajfuna (Eurofighter Typhoon) i F-35A integrišu u Combat Cloud. Konačna faza obuhvata razvoj novog borbenog aviona, idealno u saradnji sa Španijom ili Švedskom.

Francuska, s druge strane, planira razvoj nove generacije modernog borbenog aviona zasnovanog na Rafalu F5.

Dassault Aviation razvija F5 u novi avion, ali sa poboljšanim radarom, novim motorom i sposobnošću saradnje sa dronovima.

U Francuskoj se ovo vidi kao isplativa evolucija koja čuva industrijski suverenitet zemlje, dok su strani partneri u velikoj meri isključeni iz projekta.