Evo šta sledi mladićima osumnjičenim za podmetanje požara u Vjesniku: Višemilionska šteta a mogli bi je vraćati ceo život
Pravne posledice za dvojicu mladića osumnjičenih za podmetanje požara u Vijesniku, može biti i do deset godina zatvora.
Nakon požara koji je teško oštetio Vjesnikov neboder, statičari će danas objaviti svoje konačno mišljenje o bezbednosti zgrade, ali prve analize ukazuju da je konstrukcija ugrožena.
Advokat Mirko Miličević komentarisao je u emisiji Hrvatskog radija ''U mreži Prvog'' pravne posledice za dvojicu mladića osumnjičenih za podmetanje požara, istakavši da im preti kazna od jedne do deset godina zatvora.
- Treba imati u vidu da se radi o mlađim punoletnicima, što znači da zakon omogućava i ublažavanje kazne. Pitanje je hoće li zbog težine posledica ovog krivičnog dela ublažavanje doći u obzir - naglasio je, dodajući da ne očekuje maksimalnu kaznu.
Ključno pitanje je i ko će nadoknaditi višemilionsku štetu.
- Ovo je prekompleksno činjenje štete da bi se odlučivalo u adhezijskom postupku unutar samog krivičnog postupka. Verovatnije je da će Krivični sud uputiti oštećene u parnicu, gde će dokazivati visinu štete i pokušati da je naplate. Moguće je da, ako se dokaže krivica osumnjičenih, njihova imovina bude opterećena obavezom vraćanja i cele životne štete koja nastane - pojasnio je Miličević.
''Deca u Hrvatskoj zapostavljena''
Klinička psihologinja Gordana Buljan Flander rekla je da je u mozgu adolescenata vrlo snažan sistem koji traži rizike, osećaj pripadnosti i sistem koji traži ''lajkove''.
- On je jači od prednjeg dela mozga koji je ''logični'' mozak. Mozak koji vidi posledice i promišlja rizike razvija se do 25. godine. Ako tim mladima ne pružimo objašnjenja njihovih potreba, ako ne razgovaramo s njima i ne razvijamo kritičko mišljenje i digitalnu pismenost, oni ne vide unapred posledice, nego idu za rizičnim ponašanjem - istakla je.
Ona tvrdi da su deca u Hrvatskoj zapostavljena.
- Deca su nam samo deklarativno važna, a kada dođemo do konkretnih mera za rad s decom na prevenciji, padamo na ispitu. Govorimo da imamo zakone, smernice i protokole, ali decu nam odgajaju algoritmi. Mladom čoveku je potrebno odmah i sada ponuditi druge sadržaje - naglasila je.
Besplatne slobodne aktivnosti
- Struka već godinama govori šta bi trebalo uraditi, struka već godinama upozorava da su nam deca zapuštena. 95 odsto dece u Hrvatskoj, prema istraživanjima, koja sate i sate provode na internetu i društvenim mrežama, rekla su da bi radije bila u slobodnoj aktivnosti, odnosno u druženju s prijateljima, a mi im to ne omogućavamo - naglasila je Buljan Flander.
Ističe da danas sve slobodne aktivnosti koštaju, a roditelji nemaju vremena.
- Dajmo mladima aktivnosti koje će biti besplatne, u školama, i razgovarajmo s njima o rizičnim ponašanjima, uz sistematsku prevenciju - rekla je.
Buljan Flander i Miličević složili su se da se ne treba objavljivati imena mlađih punoletnika jer to ne služi ničemu osim javnom linču.
