"TO JE KAO ŠTALA, MILIJARDE MUVA ULAZE U NOS I OČI" Bračni par usvojio dete, a nakon toga je doživeo nezamisliv pakao (VIDEO)
Zoran Subošić usvojitelj deteta iz Konga, govorio je o višemesečnom prinudnom boravku u Zambiji.
Zoran Subošić i njegova supurga Azra usvojili su dete iz Konga, a onda su završili u višemesečnom zatvoru u Zambiji.
"KRALJ KRIPTOVALUTA" OSUĐEN U CRNOJ GORI: Čekaju ga četiri meseca zatvora zbog falsifikovanja pasoša
KAKAV NENADOKNADIV GUBITAK: Pivopije očajne, iz kamiona izletele desetine gajbi s pivom (VIDEO)
DOŠAO U KAFIĆ PA ISPALIO RAFAL: Isplivali detalji pucnjave u Novom Gradu, motiv ubistva osveta?!
Zoran Subošić, gostujući na HRT, usvojitelj deteta iz Konga, govorio je o višemesečnom prinudnom boravku u Zambiji, zatvoru, haotičnom suđenju i neizvesnosti koja je pratila četiri hrvatska para u pokušaju da postanu roditelji. Pre intervjua govorila je njegova supruga Azra Imamović Subošić:
- Godinama smo pokušavali da dobijemo dete, išli u Petrovu i privatno, postalo je iscrpljujuće za mene i Zokija, koji se osećao krivim što sam to morala da prođem, a nije mogao da pomogne. Sedeli smo pored mora, kada je on predložio da bismo možda usvojili dete - rekla je ona.
Zatim je govorila o deci koju su usvojili hrvatski parovi.
- Sva deca su se brzo opustila, Mariela je sutradan počela da me zove mama, spremali su je za to, imala je našu fotografiju. Objasnili smo deci kuda idemo. Međutim, zaustavljeni smo na aerodromu, skinuli su nam prtljag iz aviona i odveli nas u kancelariju na ispitivanje, zatim smo otišli u policijsku stanicu. Najgore mesto na svetu je taj pritvorski centar, prljav bez prozora, ogromnih bubašvaba, paukova, bez vode, bez svetla, pokrili smo se šalovima da nas ne ujedu komarci zbog malarije. Nisam znao gde su Zoki ili Mariela, to je bilo najgore - nastavlja Azra priču.
Ona navodi da su imali samo vode i hleba da jedu, te da su se dogovorili da ne pričaju, jer bi odmah zaplakali, a tu ne treba.
- Bilo nas je 50 u jednom malom prostoru. Plačeš noću kad ne možeš da zaspiš, samo čuješ plač žena. To je kao štala, nema tekuće vode, sipaš iz kante, malo dvorište je ograđeno zidom, a u njemu se kolju kokoši, dok nam milijarde muva ulaze u nos i oči - opisuje užas Azra.
Na kraju je rekla:
- Sada nam je divno, sa prijateljima smo i porodicom, ono što smo čeznuli šest meseci je sada realnost, divno je biti kod kuće.