NISU POTREBNE IZMENE DEJTONSKOG SPORAZUMA? Šmit: Važno je da sporazum ostane, i dalje je temelj za BiH
Uoči isteka roka datog strankama Bošnjaka i Hrvata u BiH da se dogovore o izbornoj reformi, visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit poručuje da nisu potrebne izmene Dejtonskog sporazuma, već Ustava BiH, ne isključujući pritom nametanje rešenja korišćenjem bonskih ovlašćenja.
REŠENA NAJVEĆA MISTERIJA MASAKRA NA CETINJU! Hitno se oglasila crnogorska policija, opisali šta se događalo sa telefonskim pozivima
DODIK PROTIV DOLASKA VOJNIKA BUNDESVERA: Nemačka ne može u Bosni da ima poverenje Srba i Republike Srpske
ŠTA SE KUVA U BiH?! Stigla prva trupa nemačke vojske - zabrinutost se širi regionom
Šmit kaže da je važno da Dejtonski sporazum ostane jer je to, kako navodi, i dalje temelj za BiH. Upozorio je da nisu ispunjene sve odredbe Dejtonskog sporazuma, a kao primer je naveo Aneks VII.
- Ne smatram da nam je potreban Dejton II. Pre mislim da nam iz naroda trebaju izmene Ustava. Evropska unija je niz godina teško prihvatala da BiH nije poput drugih zemalja. Naravno da se jako dobro sećam onih pitanja kada su Hrvatska ili Slovenija primljene u EU. U Sloveniji se postavljalo pitanje o zaštiti manjina, ali ona nisu imala tu težinu kao što u BiH imaju pitanja koja se stalno otvaraju. Ova situacija, kakva je u BiH, za EU je jednostavno nepoznanica - rekao je Šmit za zagrebački Večernji list, izdanju za BiH.
Ističe da rešavanju situacije u BiH neće pomoći konferencija, ni na Brionima ili u Dejtonu.
- Mislim da moramo uz pomoć evropskog duha ovde da završimo posao. A to ne znači da ja neću koristiti svoja ovlašćenja. Dok mi dotle stignemo, sigurno ću ih koristiti - rekao je Šmit.
Naveo je da je broj Hrvata u BiH mnogo manji nego pripadnika drugih zajednica, ali prema Dejtonskom sporazumu, koji je, kako kaže, temelj njegovog rada, oni imaju pravo na političku odgovornost i zastupljenost.
- Zato nam ne ostaje ništa drugo nego da napravimo taj malo neugodan korak ili da krenemo neugodnim putem da razlikujemo očekivanja od realnosti. Da razlikujemo tvrdnje od realnosti i da jednostavno krenemo tim putem dogovora - kaže Šmit.
Dodao je da rok od šest sedmica za dogovor o izbornoj reformi ne treba uzimati striktno jer je to, kako je naveo, “čisto političko merilo” da se nešto mora uraditi.
Govoreći o pritiscima, Šmit tvrdi da oni dolaze sa svih strana, ali im, kaže, on ne podleže. Poručuje, međutim, da neće biti deo izborne kampanje.