"Obećao je tati da će čuvati njihove cure": Darko (6) brine o svemu i on je GLAVA PORODICE
U Stančićima pored Bjelovara nema puno dece. Darko je jedini u selu, pa ponekad, kako kaže, bude pomalo i dosadno. Ipak, Darko će uskoro postati veliki brat.
- Želim najviše u životu da prođe Božić i da se seka rodi - kaže ovaj dečak za Provjereno.
Kako objašnjava njegova majka Martina Cigrovski (35), ovoj ulozi se mnogo raduje.
TRESE SE HRVATSKA: Dva opasna zemljotresa registrovana kod Gline
IZ AMERIKE UDARILI NA DF: "Oni nisu naši partneri" Gabrijel Eskobar otkrio ko u Crnoj Gori JEDINO ima podršku SAD
"UŠLA JE NA NOGICAMA, SADA JE U KOMI" Devojčicu (2) odveli na rutinsku operaciju, roditelji OČAJNI (VIDEO)
- Sav je u tome kako će da bude kad se seka rodi, kako će on nju hraniti, kako će je presvlačiti - priznaje ona.
Ipak, Darko će morati da se strpi još dva meseca. Ako sve bude u redu, teši se mama Martina, budući da je u petom mesecu trudnoće morala na hitnu operaciju hernije zbog koje su njoj i bebi pretile komplikacije i sepsa. Mora da se čuva, i to strogo, rekli su lekari. Međutim, Darko ne sumnja da će sve biti u redu.
- Učiću je svašta i menjaću joj pelene - raduje se on.
Već joj je odabrao ime. Zvaće se Tomislava, po tati. Zgodan je jako, tvrdi. Da je njegov heroj, u to uopšte nema sumnje, kaže Martina.
Sećanja su živa, a uspomene jedino što je ostalo. Jedino za šta se drže. Nove će nažalost morati stvarati sami, bez tate. I to je ono što najviše boli.
- Tata mi je ranije umro jer je pao sa zgrade i sto puta smo kod njega na groblju bili. To ti je tako - rekao Darko.
Nikada, kaže Martina, nisu živeli nikako drugačije nego skromno. Ona je brinula o kući i držala životinje. Tomislav je imao svoju firmu, radio od bauštele do bauštele. Retko je bio kod kuće.
- Otišli su na gradilište 2. jula u Veliku Goricu. Šta se dogodilo u tom trenutku možemo samo da pretpostavljamo. Ono što je moja pretpostavka, jer su tad bile one velike vrućine, on je bio psihički i fizički iscrpljen od toga svega. Mislim da mu je pozlilo na krovu i propao je - sumnja Martina.
S visine od šest i po metara propali su i svi njihovi snovi. Sve što su planirali, čemu su se radovali, za što su živeli.
- Videla sam ga dva puta. Nisu mi dali zato što je bio početak trudnoće i skoro sam izgubila bebu kad sam čula za to - kaže.
Od Darka nije ništa krila. Dva dana posle nesreće Tomislav se probudio iz kome.
- Valjda samo da se pozdravi i drugi dan je umro. Kažu embolija pluća i da nisu mogli ništa učiniti - ispričala je.
Ostavio joj je najbolje od sebe
Živeti dalje, dan po dan, jedino je što je ona mogla učiniti nakon što je njen Tomo otišao zauvek.
- Ali mi je ostavio najbolje od sebe. Darka i ovo malo čudo na putu, da se imam za koga boriti u životu. Da ne potonem jer sam ostala sama - govori Martina.
Pre par meseci sve je bilo drugačije. Pored porodice imala je i životinje koje je obožavala. Dvadesetak koza, jarići, pedesetak ovaca. Životinje su na čuvanju. Možda ih, kaže, jednom i vrati, kad dođe beba, a ona se malo oporavi. Prodavala je mleko, pravila sireve. Radila puno i teško, ali dalo se.
- Svi oni koji me poznaju, znaju da sam bila ta koja je uvek davala i pomagala. I kad su tražili i kad nisu tražili, kad sam videla da im je potrebno. Postoji ta jedna rečenica koju mi je mama rekla kad sam bila mala. Kaže: "Budi srećna dok možeš dati, da ne moraš primiti i da ne moraš nikoga ništa moliti''- priseća se Martina.
Žive od socijalne pomoći i dečijeg dodatka, tek nešto više od hiljadu i po kuna mesečno (oko 24.000 dinara). Kako se zbog trudnoće i operacije ne sme naprezati, socijalna služba im je osigurala kuvani obrok. Ipak, neizvesnost je poslednjih meseci u ovoj kući stalni gost.
- Kad se sve to dogodilo, ljudi od kojih sam trebala da dobijem nekakvu i podršku i potporu i sve, nisam ih dobila. Dobila sam ih od nepoznatih - kaže.
Nisu mogli da ih gledaju skršetnih ruku
Da je Martina mogla da se pita, do svega ovoga ne bi ni došlo, kaže Mihaela Matulić, iz uduruženja Iznajmljivači sa srcem. Ipak, oni jednostavno nisu mogli stajati skrštenih ruku. Zbog Darka.
- To je jedno dete sa srcem za celu Hrvatsku. On je toliko divan, toliko skroman, nasmejan, vredan, kupi žireve okolo po šumi sa komšijama. On će pomoći svojoj mami, on je obećao tati da će čuvati njihove cure. Nije fer. To je dete od šest godina koje se mora smejati. Jednostavno nije fer - kaže Mihaela.
- Skupili su novac, platili su dugove za vrtić. Platili su dug za struju. Bili su tu, iznenadili su nas prijatno, došli su i kupili nam stvari za frižider, za kuću - govori Martina šta su sve učinili dobri ljudi.
Briga i pažnja na koju Martina jednostavno nije navikla. U familiji nažalost ne računa ni na koga. Ona i Tomislav sve su uvek sami radili, pa i planirali proširenje skromne kućice.
- Zapeli smo na gradnji, znači ne možemo napred. Sami ti dugovi kad zbrojite, već je to 20.000 kuna koji su potrošeni, a zapravo se ne vidi ništa da je napravljeno. Kuća nije za život, nije pogotovo sad kad ta beba dođe - priznaje Mihaela.
A za bebu su, kaže, već sve pripremili i barem tu brigu skinuli s Martininih leđa. Na njima je ionako sva briga ovoga sveta.
- Kad mi je najgore, stisnem zube i nemam pravo da odustanem, nemam pravo da se predam zato što imam njih, a to kako je meni, to samo ja znam kad se svetla pogase - kaže Martina.
Zna i Darko. Vidi suze koje mama nastoji da sakrije. Umesto veselja u iščekivanju seke, čuje brigu i tugu u njenom glasu.
- Pa zagrlim je i kažem da prestane plakati. Jer ako ona plače onda sam i ja tužan. Da, jesam. Pa je zato moram utešiti ponekad - govori. Jer tako ti je to u životu, rekao bi Darko.