Prof. dr Alen Soldo otkrio zastrašujući trend u Jadranu: Velika bela ajkula je tu, ali više ne prati stara pravila

Velika bela ajkula (Carcharodon carcharias) vekovima nastanjuje Jadransko more i Mediteran, ali naučnici upozoravaju da se danas sreće znatno ređe nego ranije. Iako mnogi ovu vrstu povezuju sa holivudskim filmovima i strahom od napada, stručnjaci ističu da je njen nestanak zapravo mnogo lošija vest od njenog prisustva.

Hrvatski naučnik prof. dr Alen Soldo sa Odseka za studije mora Univerziteta u Splitu i njegov kolega iz Turske, prof. dr Džemal Turan, nedavno su objavili istraživanje koje otkriva zabrinjavajuće promene u rasprostranjenosti ovog morskog predatora u Mediteranu.

Velika bela ajkula u Jadranskom moru ima neobično poreklo

Genetska istraživanja pokazala su da mediteranske velike bele ajkule nisu najsrodnije afričkim ili atlantskim populacijama, iako su im geografski najbliže.

- Genetska istraživanja pokazala su da mediteranski primerci pripadaju izolovanoj populaciji koja je najsličnija australijskoj. To ukazuje na njihov starosedelački status još iz vremena pleistocena. Nažalost, zbog svoje izolovanosti i male populacije izuzetno su ranjive i kritično ugrožene - objasnio je Soldo.

Broj susreta sa velikom belom ajkulom decenijama opada

Prema rezultatima istraživanja, broj potvrđenih nalaza velike bele ajkule u Jadranskom moru i širom Mediterana kontinuirano opada. Nekada su ove ajkule redovno beležene uz obale Balearskih ostrva, Malte, Jadrana i Mramornog mora, dok su danas takvi susreti prava retkost.

Naučnici primećuju da se poslednjih godina opažanja češće beleže u otvorenim i dubljim delovima mora, južno od Sicilije, u Gabeskom zalivu i u turskom delu Egejskog mora.

Velika bela ajkula prati kretanje tune

Jedan od ključnih razloga za promenu migracionih ruta jeste promena kretanja atlantske plavoperajne tune, glavnog plena velike bele ajkule.

- Do sedamdesetih godina prošlog veka većina nalaza beležila se blizu obale, posebno u severnom Jadranu. Kada se način lova tune promenio i ribolov prešao na otvoreno more, promenilo se i kretanje velikih belih ajkula - istakao je Soldo.

Drugim rečima, gde odlazi tuna, tamo je prati i njen najpoznatiji predator.

Klimatske promene menjaju Jadransko more

Novo istraživanje pokazuje da se velike bele ajkule u Mediteranu češće pojavljuju u područjima sa nižim temperaturama mora. To ukazuje da klimatske promene i zagrevanje Mediterana imaju značajan uticaj na njihovo kretanje.

Naučnici navode da velika bela ajkula može da podnese temperature od 5 do 25 stepeni Celzijusa, ali da u Mediteranu uglavnom izbegava područja gde je temperatura mora viša od 18 stepeni.

- Predviđeno zagrevanje Jadrana moglo bi da znači da ćemo ovu vrstu u budućnosti potpuno izgubiti iz našeg mora - upozorio je splitski stručnjak.

Koliko je velika bela ajkula opasna u Jadranu?

U istočnom Jadranu, od 1868. godine do danas, velika bela ajkula zabeležena je 71 put. Tokom tog perioda registrovano je šest smrtonosnih napada na ljude, dok je poslednji smrtni slučaj zabeležen 1974. godine kod Lokve Rogoznice.

Poslednji poznati napad dogodio se 2008. godine kod Visa, kada je povređen slovenački podvodni ribolovac.

Velika bela ajkula često se pogrešno identifikuje

Naučnici upozoravaju da se velika bela ajkula često meša sa drugim velikim vrstama morskih pasa, poput atlantske psine ili dugonose psine, što može dovesti do pogrešnih zaključaka o njenoj brojnosti.

- Imali smo primere iz Jadrana gde se ulov atlantske psine predstavljao kao mlada velika bela ajkula. Prijavljen i ulov navodne mlade velike bele ajkule u Crnoj Gori, iako dostupne fotografije nisu omogućavale pouzdanu identifikaciju - rekao je Soldo.

Nestanak velike bele ajkule bio bi ozbiljan udarac za ekosistem

Naučnici smatraju da se populacija velike bele ajkule u Mediteranu nalazi u periodu velikih promena. Iako postoje indicije da je brojnost opala, deo stručnjaka veruje da su se pojedine populacije jednostavno preselile u nova područja koja su manje istražena.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da bi potpuni nestanak vrste imao ozbiljne posledice po morski ekosistem.

- Nestanak velike bele ajkule ne bi značio samo gubitak jedne od najpoznatijih životinja mora, već i ozbiljan udarac ravnoteži celog ekosistema. Bez velike bele ajkule, jednog od najstarijih stanovnika Mediterana, ovo more više nikada ne bi bilo isto - zaključio je profesor Alen Soldo.

Autor: Index.hr/Nenad Jarić Dauenhauer