Проф. др Ален Солдо открио застрашујући тренд у Јадрану: Велика бела ајкула је ту, али више не прати стара правила

Велика бела ајкула (Carcharodon carcharias) вековима настањује Јадранско море и Медитеран, али научници упозоравају да се данас среће знатно ређе него раније. Иако многи ову врсту повезују са холивудским филмовима и страхом од напада, стручњаци истичу да је њен нестанак заправо много лошија вест од њеног присуства.

Хрватски научник проф. др Ален Солдо са Одсека за студије мора Универзитета у Сплиту и његов колега из Турске, проф. др Џемал Туран, недавно су објавили истраживање које открива забрињавајуће промене у распрострањености овог морског предатора у Медитерану.

Велика бела ајкула у Јадранском мору има необично порекло

Генетска истраживања показала су да медитеранске велике беле ајкуле нису најсродније афричким или атлантским популацијама, иако су им географски најближе.

- Генетска истраживања показала су да медитерански примерци припадају изолованој популацији која је најсличнија аустралијској. То указује на њихов староседелачки статус још из времена плеистоцена. Нажалост, због своје изолованости и мале популације изузетно су рањиве и критично угрожене - објаснио је Солдо.

Број сусрета са великом белом ајкулом деценијама опада

Према резултатима истраживања, број потврђених налаза велике беле ајкуле у Јадранском мору и широм Медитерана континуирано опада. Некада су ове ајкуле редовно бележене уз обале Балеарских острва, Малте, Јадрана и Мраморног мора, док су данас такви сусрети права реткост.

Научници примећују да се последњих година опажања чешће бележе у отвореним и дубљим деловима мора, јужно од Сицилије, у Габеском заливу и у турском делу Егејског мора.

Велика бела ајкула прати кретање туне

Један од кључних разлога за промену миграционих рута јесте промена кретања атлантске плавоперајне туне, главног плена велике беле ајкуле.

- До седамдесетих година прошлог века већина налаза бележила се близу обале, посебно у северном Јадрану. Када се начин лова туне променио и риболов прешао на отворено море, променило се и кретање великих белих ајкула - истакао је Солдо.

Другим речима, где одлази туна, тамо је прати и њен најпознатији предатор.

Климатске промене мењају Јадранско море

Ново истраживање показује да се велике беле ајкуле у Медитерану чешће појављују у подручјима са нижим температурама мора. То указује да климатске промене и загревање Медитерана имају значајан утицај на њихово кретање.

Научници наводе да велика бела ајкула може да поднесе температуре од 5 до 25 степени Целзијуса, али да у Медитерану углавном избегава подручја где је температура мора виша од 18 степени.

- Предвиђено загревање Јадрана могло би да значи да ћемо ову врсту у будућности потпуно изгубити из нашег мора - упозорио је сплитски стручњак.

Колико је велика бела ајкула опасна у Јадрану?

У источном Јадрану, од 1868. године до данас, велика бела ајкула забележена је 71 пут. Током тог периода регистровано је шест смртоносних напада на људе, док је последњи смртни случај забележен 1974. године код Локве Рогознице.

Последњи познати напад догодио се 2008. године код Виса, када је повређен словеначки подводни риболовац.

Велика бела ајкула често се погрешно идентификује

Научници упозоравају да се велика бела ајкула често меша са другим великим врстама морских паса, попут атлантске псине или дугоносе псине, што може довести до погрешних закључака о њеној бројности.

- Имали смо примере из Јадрана где се улов атлантске псине представљао као млада велика бела ајкула. Пријављен и улов наводне младе велике беле ајкуле у Црној Гори, иако доступне фотографије нису омогућавале поуздану идентификацију - рекао је Солдо.

Нестанак велике беле ајкуле био би озбиљан ударац за екосистем

Научници сматрају да се популација велике беле ајкуле у Медитерану налази у периоду великих промена. Иако постоје индиције да је бројност опала, део стручњака верује да су се поједине популације једноставно преселиле у нова подручја која су мање истражена.

Ипак, стручњаци упозоравају да би потпуни нестанак врсте имао озбиљне последице по морски екосистем.

- Нестанак велике беле ајкуле не би значио само губитак једне од најпознатијих животиња мора, већ и озбиљан ударац равнотежи целог екосистема. Без велике беле ајкуле, једног од најстаријих становника Медитерана, ово море више никада не би било исто - закључио је професор Ален Солдо.

Аутор: Index.hr/Ненад Јарић Дауенхауер