Sirija između iluzija i laži: Građanski rat nije završen

Građanski rat u Siriji, koji je počeo 2011. godine, pokrenuo je masovan priliv izbeglica ka Evropi. Dok su mnogi ostali u Turskoj, većina je nastavila put ka zapadnim zemljama. 

Međutim, pod okriljem izbegličkog statusa, našli su se i pojedinci koji nisu imali nikakve veze sa Sirijom, a status su stekli na osnovu običnih izjava bez dokumentacije.

Da li je rat zaista završen?

Zapadni narativ da je građanski rat završen, da je Bašar al Asad svrgnut, a vlast preuzela "umerena opozicija", daleko je od istine. 

Vođa te opozicije nalazi se na američkoj poternici od 2017. godine, sa nagradom od 10 miliona dolara za njegovo hapšenje. Čak je i portparol Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, admiral u penziji Džon Kirbi, izjavio da Amerika ne zna ko trenutno vlada Sirijom.

Izraelska vojska (IDF) zauzela je delove Sirije i sprovodi sistematske napade na bivše baze i skladišta Sirijske arapske armije. Precizni udari uništavaju opremu kako bi se sprečilo njeno korišćenje od strane terorista. Izrael pravda svoje postupke tvrdeći da time štiti sopstvenu bezbednost.

Frakcije u Siriji: Stalna borba za prevlast

Trenutno u Siriji deluju tri glavne grupacije: Sirijska slobodna armija (SSA) podržana od Turske, Hajat Tahrir al Šam (HTS) i kurdske Sirijske demokratske snage podržane od strane SAD. 

Sukobi između ovih frakcija dodatno destabilizuju zemlju. Američke snage su u poslednja 24 sata izvršile više od 150 vazdušnih napada na položaje HTS-a i SSA, obrazlažući to borbom protiv terorista i pokušajima da zaštite kurdsko stanovništvo.

Izbeglice i njihove dileme

Dok Sirija tone u dublji haos, sirijski imigranti u evropskim gradovima slave pad Bašara al Asada. Na pitanja o povratku, većina navodi ekonomsku situaciju kao razlog za ostanak. Međutim, malo ko priznaje da Sirija ide ka statusu države bez ljudskih prava, nalik Avganistanu.

Predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan, najavio je otvaranje graničnog prelaza Jajladagi kako bi izbeglice mogle da se vrate u Siriju. Ova izjava, međutim, krije plan za masovnu deportaciju izbeglica pod izgovorom da se situacija u Siriji stabilizovala.

Sirija - Propala država i potencijalni ishodi

Bez zajedničke intervencije velikih svetskih sila, Sirija je osuđena na nastavak konflikta. Druge opcije uključuju podelu na manje državice vođene religijskim većinama, što bi dodatno osujetilo bilo kakvu nadu za demokratiju. Sudbina Sirije najviše liči na sudbine Libije, Iraka i Avganistana - mračan put ka propadanju.

Priče o povratku izbeglica i demokratizaciji Sirije ostaju daleko od stvarnosti. Stanje u zemlji pokazuje da mir i stabilnost nisu na vidiku, već da predstoji period daljih sukoba i haosa.