LEGENDA o Blačkom jezeru i blagu kneginje Milice: EVO zašto su svi pokušavali da nađu ZLATO, a NIKO nije uspeo!
Jedna legenda o jezeru u Blacu koja se vekovima prenosila sa kolena na koleno
Srbija je zemlja koja je bogata prirodnim resursima, ima neverovatnu istoriju i još neverovatnije mitove i legende. Jedna od takvih legendi je i legenda o blagu koje je, navodno, carica Milica, žena kneza Lazara Hrebeljanovića bacila u Blačko jezero neposredno posle Kosovskog boja koji se odigrao 1389.godine.
Krenućemo od priče kako je uopšte nastalo Blačko jezero. Ovo jezero nalazi se u Toplici, u opštini Blace, blizu centra grada. Ako sada odete tamo lako vas iz nekog grma može uplašiti fazan ili zmija, odnosno neka omanji životinja. Ako se nalazite u blizini jezera ili u naselju Šumarica koje se nalazi na uzvišenju, noću možete čuti "veselu pesmu" žaba koje neumorno krekeću po celu noć.
Kako je i sam Jovan Cvijić zapisao ovo jezero je nastalo od napuštenog basena reke Blatašnice po kojoj je ceo kraj i dobio ime. Samo jezero je erozivnog, fluvijalnog porekla. Iako je jezero malo, ono opstaje na tom mestu vekovima, a samo avanturisti i ribari mogu otkriti njegovu „nepoznatu“ lepotu.
ISTINA JE! Bio je SRBIN pravoslavac i pisao ćirilicom, sebe nazivao - USTAŠOM, a nikakav zločinac nije u pitanju!
Priča o ZMAJEVIMA koji su živeli u Srbiji: Tajna despota Stefana i zašto srpski zmajevi nisu bili kao ostali
Mesto gde je DOBRO pobedilo! Đavolja Varoš krije TAJNU SPASENJA, a evo šta treba da uradite za SREĆU i ZDRAVLJE!
Jezero je malo. Prostire se na svega 12 hektara, obraslo je ševarom, često i drugim travama, pa bi se sa pravom moglo reći da je ovo jezero velika bara, odnosno mrtvaja. Prostire se u dužini od oko 800m i širine približno 200 metara. Čak i tako malo, opstajalo vekovima, dobijalo je vodu u vreme vodostaja od reke Blatašnice, odnosno podzemnim preticanjem vode, jer postoji stalna podzemna voda između reke i jezera. Neki drugi izvori navode da je jezero nastalo promenom toka Popovačke reke.
Naša priča počinje posle Kosovskog boja, dakle, posle 1389. godine ili možda čak i ranije. Kako je car Lazar za vreme svoje vladavine stolovao u srednjovekovnom gradu Kruševcu i ove oblasti su spadale pod njegovu jurisdikciju.
Sreten A. Popović u svojoj knjizi "Putovanje po novoj Srbiji" iz 1878.godine i 1880.godine, baš u godinama neposredno posle oslobođenjia ovih krajeva od Turaka zapisuje sledeće reči: "I dan danji pričaju da se, kad je Blačko jezero bistro, vide na dnu neki sanduci. Turci su navodno više puta pokušavali da se tog vrednog blaga dočepaju, ali svagda im je trud bio uzaludan. Blata se ne mogu pregaziti niti im se može na dno stati" (Sreten A. Popović "Putovanje po Novoj Srbiji").
Legenda o blagu carice Milice i cara Lazara je opstajala do današnjih dana. Toponimi ovog kraja od kojih nekoliko ima u svom značenju reč BLATO (Blace, Blačko jezero, Blatašnica i drugi), kao i reči i zapisi mnogih geografa, istoričara i pisaca mogu nam objasniti da je moguće da čak i da blago stvarno jeste bačeno "otišlo je u mulj i blato zauvek".
U Blacu se vekovima prepričavala ova legenda. I tu legendu svi stanovnici ovog grada znaju, a oni upućeniji vole da, kada predstavljaju svoj kraj, ispričaju nekom putniku namerniku ovu legendu. Istina je da niko nikada nije pronašao nikakvo blago, a veruje se da je jezero veoma muljevito i blatnjavo, a ni vekovi nisu mogli protiv prirode ništa da promene.
Kako su godine tekle, legenda o tome kako je carica Milica bacila zlato, zlatne poluge, državne relikvije i dokumenta u kovčezima na dno jezera u Blacu je ostala. Međutim, legenda da ovo jezero nema dno je problikovana u priču da je ovo jezero nekim podzemnim putevima spojeno sa Jadranskim morem.
Jedna druga legenda govori o priči da je deo blaga carica Milica, posle Lazareve pogibije u Kosovskom boju 1389. godine sakrila iza ikone u zidu velelepnog zdanja manastira Ljubostinje u okolini Trstenika i Vrnjačke Banje. Kneginja Milica se i zamonašila, zajedno sa Jefimijom u manastiru Ljubostinja. Iz tog manastira će i krenuti buna poznata pod nazivom Kočina buna, a nakon propasti bune, prema predanjima manastir je opljačkan, a zajedno sa odnesenim i opljačkanim vrednostima se, navodno nalazila i kruna cara (kneza) Lazara.
Upravo o tome i piše jedan Blačanin u svojoj knjizi „Blački kraj u kandžama (ne)mogućeg“. Autor ove knjge Nebojša Milosavljević navodi priču da jezero u Blacu nema dno, prema legendama, poteklo od nove legende da je ovo jezero povezano nekim podzemnim kanalima sa Jadranskim morem.
Bilo kako bilo, blago niko nikada nije našao. A nije da kroz vekove nisu pokušavali. Nama ostaju ove lepe legnde, a svaka legenda nas nečemu može naučiti.