NAJLEPŠE LJUBAVNO PISMO NASTALO U VREME DRUGOG SVETSKOG RATA: Znate li ko ga je napisao i kome?
Ljubavna pisma u današnje vreme, kada je tehnologija napredovala munjevitom brzinom, više se skoro i ne pišu.
VIDOVDAN - JEDAN OD NAJVEĆIH SRPSKIH PRAZNIKA! Najznačajniji događaji, od Kosovskog boja do govora na Gazimestanu
ŠLEP SA IZVEZENIM GRBOVIMA I ZLATNE TRAKE NA VENČANICI KRALJICE MARIJE: Biser muzeja na Oplencu (FOTO)
TITO NIJE BIO OSOBA ZA KOJU SE PREDSTAVLJAO: Lični lekar Josipa Broza se frapirao kad je saznao tajnu njegove torbe
Kada nije bilo pametnih telefona, interneta i raznih aplikacija preko kojih se danas odvija komunikacija ljudi su koristili druge, tada, najbolje načine.
Izražavanje emocija putem pisma bila su normalna pojava za sve zaljubljene koji su iz nekih razloga bili sprečeni da budu jedno uz drugo. Tako je nastalo i jedno od najlepših ljlubavnih pisama koje je bilo upućeno Slobodi Trajković, verenici Ive Lole Ribara.
Pismo je zapečatilo sudbinu cele njene porodice, a Sloboda je cenu ljubavi sa Ivom platila glavom.
Porodice Ribar i Trajković je za večerom 6. aprila 1941. trebalo da se dogovore oko svadbe Ive i Slobode, ali do ovog susreta nikada nije došlo zbog bombardovanja Beograda tog dana.
Lola krenuo u partizane, iako je Sloboda želela da krene sa njim, on odbio rekavši joj da je suviše krhke građe i da neće izdržati surove uslove narodnoslobodilačke borbe.
Ljubav između mladog para je bila veoma jaka, o čemu svedoči i Ivino pismo upućeno Slobodi.
“Najdraža jedina moja!
Pišući ovo pismo ja se pouzdano nadam – optimista sam, kao i uvijek! – da te ono nikad neće stići već da ćemo se nas dvoje vidjeti i uvijek ostati zajedno. Jer ovo pismo je zato i pisano.
U ovom trenutku, kada polazimo u posljednju, odlučnu etapu boja od kojeg zavisi, pored ostalog i naša lična budućnost i sreća, – želim da ti kažem nekoliko prostih i jednostavnih stvari.
U mom životu postoje samo dvije stvari: moja služba našem svetom cilju i moja ljubav prema tebi, najmilija moja. Našu sreću i život koji smo htjeli nismo, kao ni milioni drugih,mogli ostvariti izolovano, već samo preko naše borbe i nase pobjede. I zato su te dvije stvari u suštini, u meni samom, jedno.
Znaj dušo, da si ti jedina koju sam volio i koju volim. Sanjao sam i sanjam o našoj zajedničkoj sreći – onakvoj kakvu smo željeli, o sreći dostojnoj slobodnih ljudi. To je jedina prava sreća, jedina koju treba željeti.
Ako primiš ovo pismo – ako dakle ja ne doživim taj veliki čas, nemoj mnogo tugovati, najdraža! U svijetu u kome budeš tad živjela, naći ćeš , uvijek živ, najbolji dio mene samog i svu moju ljubav prema tebi.
Za tebe sam siguran da će tvoj put biti prav i onakav kakav mora da bude. Na njemu, na putu života naći ćeš osvetu i sreću.
Mnogo, mnogo te volim, jedina moja! I želim da nikad ne dobiješ ovo pismo, već da zajedno s’ tobom dočekam veliki čas pobjede. Želim da te svojom ljubavi učinim onako srećnom kao što to zaslužuješ.
Uvijek tvoj.”
Ovo pismo Sloboda nikada nije pročitala, jer je dospelo u ruke Gestapoa koji je priveo celu porodicu Trajković, ali nju nisu našli jer se sklonila kod tetke u Vrnjačku banju.
Kada su shvatili gde se Sloboda nalazi, nemačka policija ju je uhapsila.
Sloboda se tada našla pred nemogućim izborom – Gestapo joj je nudio da napiše Loli odgovor u kom će ga namamiti da dođe u Beograd, gde bi bio uhapšen u zamenu za živote sebe i svoje porodice.
I tako je Sloboda odlučila… Lolu nikada nije izdala i zajedno sa ostatnkom porodice je prebačena u logor na Banjici gde su 9. maja 1942. svi ugušeni u gasnoj komori.
Ivo Lola Ribar poginuo je 27. novembra 1943. godine na Glamočkom polju, neposredno pre poletanja aviona kojim je trebalo da otputuje u Kairo, kao prvi diplomata nove Jugoslavije i šef prve vojne misije NOVJ.